Факултет у циглани, фабрици, биоскопској сали ...

Готово половина приватних факултета у Србији није „из прве” добила дозволу за рад, а међу разлозима за одбијање најчешће је био недостатак стручног кадра. Већина оснивача високошколских установа није знала на прави начин да припреми документацију, а догађало се и да чланови комисије који су излазили на терен, затичу будуће високошколске установе у потпуно неприлагођеном и импровизованом простору.

– Затицали смо различите ситуације, нарочито при акредитацији виших школа које су прелазиле у високе – од циглана, фабрика, па до биоскопских сала. Било је свега, и у Београду и у унутрашњости. Међутим, ти случајеви су ипак у мањини, већина се потрудила да кроз процес акредитације свој простор прошири, изнајми нови… Законски минимум су два метра квадратна по студенту и ко то није имао није могао да буде акредитован или је морао да смањи број студената које уписује – каже у разговору за наш лист професор др Вера Вујчић, председница Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) Републике Србије.

По њеним речима, у процес акредитације је ушло 18 универзитета и до овог тренутка је акредитовано 12 (седам државних и пет приватних). Што се тиче студијских програма, на свим факултетима до сада је акредитовано 960 студијских програма за око 61.000 студената уписаних на прву годину, а од тога је 84 одсто на државним универзитетима.

– Дозволу је затражило 83 државна и 40 приватних факултета, а према првобитној одлуци, акредитовано је 67 одсто државних (33 процената је добило акт упозорења) и само 15 одсто приватних факултета (80 одсто са актом упозорења, а пет процената је одбијено). Установама је указано шта треба да поправе и, после исправки, ти су се проценти променили. Дакле, до сада је акредитовано 93 одсто државних факултета, а 55 одсто приватних (13 је још под актом упозорења, а 32 одсто је одбијено). Међутим, ту постоји и другостепени орган – Национални савет за високо образовање, тако да је известан број високошколских установа поднео жалбе и после одлучивања по жалбама – 72 одсто приватних факултета је акредитовано, 15 процената је одбијено, а 13 одсто је под актом упозорења – говори најновије податке председница КАПК.

Како даље објашњава, акредитација се ради на основу 13 стандарда, од којих су четири главна. Факултет мора да има бар три акредитована студијска програма, а универзитет девет (распоређених у три поља на сва три нивоа). То је основни законски услов. Други је научно-истраживачки и уметнички рад, трећи наставно особље, а четврти –простор и опрема.

– Факултет је најчешће одбијен зато што није задовољавао три акредитована студијска програма, даље се није ни гледало. Кадар немају чим су програми одбијени. Јер и ту постоје посебни стандарди, 12 за сваки студијски програм, а међу најважнијима су курикулум (тај критеријум је лако задовољити, постоји Интернет и лако је видети који су добри програми у иностранству) и наставно особље (број наставника са пуним радним временом који су квалификовани да реализују тај курикулум) – објашњава др Вујчић.

Упитана да ли је било ситуација да факултети у папирима прикажу једно стање, а да се на терену утврди друго, др Вујчић каже да комисија није премеравала квадрате јер је била захтевана детаљна документација, али да јесте било случајева да се један исти простор, нарочито у оквиру једног универзитета, приказује као простор за више факултета.

– Дакле, није било никаквих, како ви кажете подвала, али јесмо примећивали ову врсту превида у документацији. Ми смо им скретали пажњу на постојање проблема, па су морали да наведу у ком проценту тај простор користи један, а у ком други, а у којем евентуално неки трећи факултет – објашњава саговорница.

Они који нису добили акредитацију, могу да се жале Националном савету, што је један број и урадио. Уколико се факултету, односно високој школи и на овој инстанци одбије дозвола, читав поступак може да се понови кроз годину дана, уколико и тада буде одбијен, онда је то одбијање дефинитивно.

Каква је ситуација уколико у тих годину дана факултет ипак упише студенте?

– Код високих школа то је врло строго испоштовано, оне које нису добиле акредитацију школске 2007/08. нису могле да уписују студенте, а што се тиче факултета не знам какво је стање на терену, то је питање за Министарство просвете. То у сваком случају нису установе без дозволе за рад, оне дакле раде по старој коју је издало Министарство просвете – објашњава др Вера Вујчић.

Сандра Гуцијан