Од „Мобтела” само 27 километара аутопута

Идеју о улагању у капиталне пројекте имала је и Влада Србије 2005. године када је продала „Мобтел” за 1,5 милијарди евра. У те сврхе је направљен Национални инвестициони план. Већи део новца, ипак, није потрошен на велике инфраструктурне пројекте, већ на много малих и локалних. На Коридору 10, као највећем инфраструктурном пројекту, у земљи је утрошено само 10 милиона евра и изграђено 27 километара аутопута.

Млађан Динкић, потпредседник Владе Србије, јуче је одговарајући на питања новинара подсетио да су средства од „Мобтела”, у време када је он био министар финансија, највећим делом употребљена за враћање великог дела дуга – 320 милиона евра Светској банци.

Тада је усвојен и ребаланс буџета за 2006. годину са пројекцијом за 2007. годину, а 1,2 милијарде евра стављено је у капиталне пројекте, од којих 400 милиона евра за Коридор 10.

Проблем је био што су дошли избори и друга влада, која није поштовала закон који је претходна скупштина усвојила и новац није искоришћен за шта је намењен, а пројекти су направљени тек ове године, образложио је Динкић.

Он је додао да је проблем био и у томе што новац од „Мобтела” није отишао за националне капиталне пројекте, већ на много локалних, напомињући да је последњи динар из тих средстава потрошен тек пре годину дана.

„У последњих 10 година, Србија никад није успела да у једној години за капиталне пројекте потроши више од 600 до 700 милиона евра, што значи да ће се новац трошити више година, не само за националне, већ и за регионалне и локалне капиталне пројекте”, рекао је Динкић.

У Министарству за национални инвестициони план не могу прецизно да одговоре колико је тачно новца од продаје „Мобтела” утрошено на пројекте НИП-а. Кажу да се тих 1,5 милијарди евра није слило у НИП, као посебан фонд, него у буџет. Потом су средства одлуком Владе Србије опредељивана за пројекте НИП-а. Паре које нису утрошене током године, враћале су се поново у републички буџет. Тако да не постоји рачуница колико је пара од „Мобтела” потрошено на капиталне пројекте.

Од формирања НИП-а до 2009. године, на Коридору 10 су финансирани радови у вредности од 9,6 милијарди динара. Реч је о изградњи 20 километара аутопута од Левосоја до македонске границе, пројектовању и изградњи леве траке аутопута Хоргош – Нови Сад (прошле године је изграђено 20 километара, а тренутно се гради преосталих 100 километара). Потом, из НИП је финансирано седам километара обилазнице око Београда на делу између Сурчина и Ибарске магистрале, као и тунел Стражевица и петља код Добановаца.

Руковођена „принципом да део новца инвестира тако да обичан човек осети да му је боље”, држава је преко НИП-а финансирала обнову домова здравља, школа, улагала у зграде намењене за спорт, културу, социјалну заштиту, судство, полицију, војску...

Али, било је ту и изградње пешачких стаза поред река, консултантских услуга и поправке кровова, што ипак спада у текуће одржавање.

У 2008. години, на пример, за обнову зграда судова опредељено је милијарду динара, али ту су се провукле поправке кровова. Министарство трговине је, рецимо, добило три милиона евра за пропагандне активности, штампање ЦД-ова и брошура. Исте те године, када је Велимир Илић био министар за капиталне инвестиције, Чачак је добио 100 милиона динара за локалне путеве, 45 милиона динара за прстен око града, па још пет „за развој инфраструктуре”...

М. Авакумовић

-------------------------------------------------

Новац од „Телекома” ће се трошити више година

У Влади Србије постоји консензус да се новац од продаје „Телекома” слије на посебан буџетски рачун, а средства ће бити утрошена на инфраструктурне пројекте и подршку привреди, поручио је јуче Млађан Динкић, потпредседник Владе и министар економије. Јавност ће тачно моћи да зна за које пројекте се новац троши и којом динамиком, додао је Динкић, што значи да сигурно неће моћи да се троши за текуће расходе, већ искључиво за капиталне.

– Акције „Телекома” грађани ће вероватно добити после трансакције, како би оне могле да имају ону цену која се оствари и за државу и како не би било шпекулација пре приватизације – назначио је министар економије.

Говорећи о улагањима новца од продаје „Телекома”, Динкић је прецизирао да ће средства пре свега ићи за изградњу аутопутева у централној и западној Србији, како би се олакшао долазак инвеститорима.

– Пре свега, мораће да се гради један регионални аутопут од Појата до Прељина, затим од Београда до Чачка и касније према Санџаку и Бољарима, као и пут у западној Србији од Руме до Лознице – објаснио је министар. Он је додао да је предвиђено и да део новца буде усмерен за изградњу пута који ће повезати Параћин са Зајечаром и бугарском границом, јер без тога нећемо моћи да имамо равномерни економски развој.

– Стотинак милиона евра биће употребљено за докапитализацију Комерцијалне банке, која је тренутно друга у Србији по нивоу пласмана капитала, а прва по нивоу штедње у јакој конкуренцији страних банака. Морамо да је докапитализујемо да би Србија и даље задржала већински пакет акција у њој. О томе ће одлучивати Влада Србије, али би било добро да се и парламент пита за ту одлуку – објаснио је Динкић.

У последњих десет година, Србија никад није успела да у једној години за капиталне пројекте потроши више од 600 до 700 милиона евра, подсетио је Динкић, додајући да ће се новац од продаје „Телекома” трошити више година, не само за националне, већ и за регионалне и локалне капиталне пројекте.

М. Р. Б.