Први филм о Фејсбуку

Колико свако доба има визионаре иза чијег изума остаје измењени свет и да ли сваки изум носи и проклетство славе и моћи, испитује нови филм Дејвида Финчера „Друштвена мрежа”, о студентима са Харварда који су креирали популарну друштвену мрежу Фејсбук. Филм ће премијерно бити приказан 3. новембра у Београду на „Синеманији”.

По сценарију Арона Соркина и мотивима романа „Случајни милијардер” Бена Мезрика, Финчер слика стварање Фејсбука, када је једне ноћи 2003. године, студент са Харварда и програмер Марк Зукерберг сео за компјутер и почео да ради на новој идеји, а гужва око блоговања и програмирања прерасла је у глобалну мрежу и револуцију у начину комуникације. После шест година захваљујући овом изуму, Зукерберг је постао најмлађи милијардер на свету, а редитељ Финчер у филму одговара на питање „можемо ли да имамо 500 милиона пријатеља, а да претходно не стекнемо и неколико непријатеља”.

О стварању непријатеља говори филм „Друштвена мрежа”, јер су право на Фејсбук полагали и Зукербергов колега и инвеститор почетног капитала Едуардо Саверин, оснивач Напстера Шон Паркер који је Фејсбук представио финансијерима, и близанци Винклфос који су тврдили да је Зукерберг украо њихову идеју.

– „Друштвена мрежа” је прича о класичној борби око тога чији допринос неком изуму треба да буде највише вреднован. Ову причу чини интересантном то што по сваку цену избегава да одабере страну. Узео сам све чињенице и од њих сликао истину, тачније, три истине – каже редитељ Финчер, аутор филмова „Седам”, „Игра”, „Борилачки клуб”, „Соба панике” и „Необични случај Бенџамина Батона”, који сматра да су раније радио, телефон, аутомобил и рачунарпроменили свет, а сада га, у смислу асоцијализације, мења друштвена мрежа.

Зукерберг је имао 19 година када је програмирао Фејсбук. Током првог месеца регистровалосевише од половине студената Харварда, током првих 12 месеци мрежа је имала пет и по милиона чланова који су постављали своје најинтимније детаље: од омиљених песама, преко статуса шта раде, до особа са којима се забављају, и то све само са једним циљем – да то виде сви. За шест година, Фејсбук је постао културолошки феномен – нови механизам стварања пријатељстава у све изолованијем свету и важан елемент генерације која је изокренула старе дефиниције приватности, а као глобални сервис комуникације стекао је 500 милиона корисника.

Редитељ Финчер не крије да има профил на Фејсбуку који му помаже у комуникацији са пријатељима који живе у иностранству, али каже да не дозвољава да „ова мрежа управља његовим животом”. Попут других изума који су били оспоравани, Финчер у филму и слави и критикује Фејсбук, чије последице јошувек не процењују ни социолози, јер озбиљне студије о овој мрежи тек треба да буду објављене.

Иначе, док свет преиспитује користи и мане Фејсбука, вредност ове компаније (још увек у приватном власништву), недавно је процењена на више од 25 милијарди долара. Друштвени феномен, зар не?

И. Аранђеловић