Гаранција за старост

Државни пензијски фонд не гарантује спокојну старост. Запослени који сада редовно уплаћују допринос не могу да знају колика ће им бити пензија, али је сасвим сигурно да ће бити мала. И у најбогатијим земљама држава обезбеђује само минималну пензију, довољну тек за скроман живот. Они који хоће да под старе дане имају више, сваког месеца уплаћују неку суму у обавезни приватни или добровољни пензијски фонд, стварајући тако и допунску пензију.

Упућени у прилике државног пензијског фонда тврде да, колико год плате биле мале, грађани Србије, много пре од других у Европи, треба додатно да издвајају у неки добровољни пензијски фонд.

Небојша Дивљан, председник управе "Делта генерали осигурања", каже да таква могућност постоји од пре две године, а од 1. априла 2006. почела је примена по европском моделу написаног Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима. Иначе, "Делта генерали осигурање" основало је ново Друштво за управљање добровољним пензијским фондовима, које је он Народне банке Србије прво добило дозволу за рад. Такву дозволу очекују још четири осигуравајуће куће.

– Рачуница показује да се запосленима, али и послодавцима, исплати да, уместо на руке, део плате уплаћују у ДПФ – тврди Дивљан. – Ако предузеће запосленом месечно уплаћује до 3.000 динара у ДПФ, он ће тај износ у целости подићи као пензионер, увећан за годишњи принос. Ако ту суму запослени хоће да подигне одмах, после плаћеног пореза и доприноса "на руке" добиће 1.764 динара. Улагања у ДПФ држава не опорезује, подстичући тако штедњу грађана и стварање још једног од три пожељна стуба пензијског осигурања. Дакле, уплата допунске пензије јесте део плате која се добија на одложено време, увећана за принос. А висина приноса није гарантована уговором али, колики год био, он цео припада члану фонда.

Ако члан у добровољни пензијски фонд месечно улаже 3.000 динара, уз претпостављени годишњи принос од осам одсто, а по одбитку накнада које припадају компанији која њиме управља, после 30 година на рачуну ће имати 4.040.783 динара.

Ако тај износ акумулираних средстава пренесе друштву за осигурање са уговореном исплатом месечне доживотне пензије, она би износила око 27.000 динара.

Месечна уплата 10.000 под истим условима, доноси пензију од 91.000 динара.

Да је штедња у ДПФ-у исплативија него у банци, Дивљан потврђује податком да је "Делта пензијски фонд", који је радио по старом закону, у 2004. години остварио принос од 26, а у 2005. од 25 одсто.

Минимални месечни износ пензијског доприноса је 1.000 динара. Ако члан ДПФ-а престане да плаћа уговорене износе доприноса, не губи право на до тада уплаћену и за принос увећану суму. Право да се располаже својим новцем стиче се са навршене 53 године, а најкасније са 70 година живота, осим у случају ванредних трошкова лечења и трајне неспособности за рад. Тада члан фонда може да повуче целокупан износ, али држави плаћа порез на остварени принос. Тај порез на добит може да избегне ако са неком осигуравајућом компанијом уговори да му доживотно исплаћује пензију на један од три понуђена начина.

Да ли је новац улагача сигуран, једно је од неизбежних питања?

– Држава је законом обезбедила да се добровољни пензијски фондови не могу злоупотребити – каже Дивљан. – Банке и осигуравајуће куће могу штедњу грађана и премије осигурања да користе како хоће. Новац ДПФ-а се строго контролише, а компанија која њиме управља само одлучује о његовом пласману. Такав однос према средствима ДПФ-а обезбеђује НБС, и од ње лиценцирана кастоди банка, односно банка старатељ. Средства улагача су на рачуну кастоди банке. Она их пласира тамо где јој наложи пензиона компанија и о томе извештава НБС, управљача фонда и пензионере. Кастоди банка је неутрални супервизор и не сме  бити у вези са компанијом која управља фондом.

Иначе, Друштва за управљање добровољним пензијским фондом не смеју да ризкују средствима ДПФ, а Закон их обавезује да новац улажу у сигурне послове и да их, зарад  сигурности, равномерно распореде у банкарске депозите, државне обвезнице, аксије предузећа и некретнине

У страху од помахнителе инфлације, неки би да своје улоге "преведу" у евре?

– Нови закон не дозвољава такву могућност, али приноси на уложена средства су далеко већи од раста курса евра – тврди Дивљан. – Поред тога, за неколико година евро ће бити наша домаћа валута.

Компаније које управљају оваквим фондовима раде за накнаду од три одсто од сваке уплате, а припада им и највише још два одсто од вредности имовине фонда. Само велики  фондови обезбеђују управљачима солидан проценат накнаде, али док не постану великии они су, по правилу, у губитку. Али, ни у том случају уложени новац чланова фонда није угрожен, јер ДПФ оснивају моћне компаније. Ђенералијев годишњи приход од послова осигурања у свету  достиже готово 63 милијарди евра, што је око три пута више од бруто националног дохотка Србије. Овај гигант међу осигуравајућим компанијама управља са око 30 пензијских фондова у свету.

-----------------------------------------------------------

Добро место за улагање

Небојша Дивјан тврди да је Србија добро место за улагања, што потрђује и све више заинтересованих инвеститора за српско тржиште. У Србији може да се улаже у акције које ће донети добру добит. Познато је да су од преузимања неколико компанија у последњих годину дана акционари у Србији добро зарадили. Али, највећи добитници нису радници тих фирми, већ инострани инвестициони фондови  који су куповали акције у 2003. и 2004. години. Они су зарадали вишеструко више него што су уложили.

– Такве приносе могу да остварују и добровољни пензијски фондови –убеђен је Дивљан. – Да постоје од 2001. године, грађани би имали пет година штедње, а фондови би остварили велику зараду.