Десет европских заповести

Влада Србије ће до краја ове године усвојити акциони план за испуњавање услова за добијање статуса кандидата и почетак преговора за чланство у Европској унији, сазнаје „Политика” од Божидара Ђелића, потпредседника владе задуженог за европске интеграције.

„Представници Европске комисије изнели су десет кључних тачака у којима они очекују напредак од Србије. Реч је, симболично, о „десет европских заповести за 2011. годину”, које треба испунити како бисмо добили статус кандидата и, што је много битније, почели преговоре за улазак у ЕУ”, објашњава Ђелић. Те „заповести” ће заправо произаћи из извештаја ЕК о напретку Србије, који ће бити објављен 9. новембра, у Бриселу.

„Те теме представљају пре свега здраворазумске реформе за унапређење функционисање наше државе, наших односа са суседима и са Европом. И да нема Европе, требало би баш то да радимо”, каже наш саговорник.

Хоће ли извештај ЕК бити претежно позитиван или претежно негативан?

Претежно позитиван. Имали смо, пре десет дана, састанак у Бриселу с представницима Европске комисије, на коме смо анализирали нацрт предстојећег извештаја. Он ће поздравити напредак Србије, нарочито храбре одлуке, попут оне коју је донео председник Тадић предлажући заједничку резолуцију у Генералној скупштини УН са свим земљама ЕУ.

Шта ће у извештају бити оцењено као највећи напредак, а шта као највећи пропуст?

Највећи напредак ће бити констатован у регионалној сарадњи у борби против организованог криминала, нарочито с Хрватском. Права европска стрепња везана за наш регион – више од нужних буџета и нелегалних миграција – јесте ризик повећања криминалних активности унутар ЕУ.

Правосудна реформа ће бити највише апострофирана, не да би била оспорена, већ да би била унапређена. Лично верујем да ће храбра реформа правосуђа, уз визну либерализацију и добијање статуса кандидата, бити једно од три кључна достигнућа ове владе.

Сарадња с Хагом опет је услов број један? Не постоји, дакле, ни теоретска могућност да без тог услова добијемо статус кандидата?

Без пуне сарадње – не. Међутим, не постоји стриктни знак једнакости између пуне сарадње и физичког присуства оба преостала хашка оптуженика у Хагу. То се видело у два наврата – када је Савет министара поступио по позитивном извештају Брамерца, у децембру прошле године, и применио Прелазни трговински споразум, и у јуну, када је покренуо поступак ратификације ССП-а. Ми ћемо, међутим, наставити да трагамо за бегунцима свим расположивим средствима јер је њихово проналажење дефинитивно заокружење сарадње с Хагом и важан корак ка помирењу у региону.

Да ли је само реизбор судија разлог да ЕК донесе негативан закључак о правосуђу?

Сви се слажу да је реформа била потребна, самим тим и реизбор као њен саставни део. У овом моменту, највећа пажња окренута је ка формирању сталног састава Високог савета правосуђа који ће процесуирати жалбе и донети аргументован и независан суд о томе да ли је направљена грешка у одређеним индивидуалним случајевима.

Значи, реизбор јесте разлог?

Као принцип – не, већ је циљ да број пропуста буде сведен на минимум.

Европска комисија ће питати зашто регулаторна тела нису самостална и финансијски независна?

У извештају ЕК биће наглашено да смо ми заправо у много чему унапредили и буџет и функционисање тих тела. С друге стране, постављено је питање зашто ће парламент усвајати извештаје тих тела. Свако тело које није добило директну подршку грађана мора имати демократски надзор парламента, те и регулаторна тела.

Због чега ни после толико година приче о реституцији нема закона о враћању имовине?

Као министар финансија сам одбранио у парламенту равно 50 закона. Једини који нисам успео да провучем кроз владу и доведем до парламента је закон о реституцији.

Зашто нисте успели?

Због тога што су интересне групе тада као и сада постављале максималистичке захтеве, далеко од реално расположивих средстава наше нације. Нужно исправљање неправди кроз реституцију не сме заробити финансијска средства неопходна будућим генерацијама.

Да ли се захтев за унапређењем регионалне сарадње односи само на Косово или и на сарадњу са осталим земљама у региону?

Односи се на цео регион, па и на Косово. Ми никада нећемо сматрати Косово нашим суседом, али Косово јесте део нашег региона. Мислим да не треба иза побољшања регионалне сарадње стално видети покушаје индиректног признавања независности Косова на које никада нећемо пристати.

На пример, треба решити питање царинских печата косовских институција у оквиру Цефте. Србија је вољна да нађе прагматично решење које неће афирмисати било какву косовску државност.

Колико су печати политичко, а колико практично питање?

Настојаћемо да то практично питање буде решено међу првима током предстојећег дијалога с Приштином. Не треба све политизовати.

У вези са азилом, зашто до сада није успостављена строжа контрола?

Упоредимо неколико чињеница. Наша земља је за две године издала 2,7 милиона биометријских пасоша што, према нашем немачком технолошком партнеру Милбауеру, представља светски рекорд. Према туристичкој индустрији ове године је, упркос кризи, више од милион људи искористило своје право на путовање без виза. С друге стране, број људи који траже азил је око 2.600 у Шведској и 159 у Баварској. Морамо обезбедити да та сићушна мањина не угрози право на путовање без виза огромне већине. Због тога, наши и инострани полицајци на границама ће нас од сада чешће питати шта је повод нашег путовања, тражити на увид повратну карту, новац или друго обезбеђење за боравак, доказ да смо осигурани… То се и мени десило у Минхену прошлог петка. Свако ко је једанпут злоупотребио гостопримство Шенген зоне биће предмет веома темељитих провера на граници и врло вероватно одбијен.

Кад је реч о инклузији Рома, шта се од Србије очекује?

Званично је 108.000 Рома код нас, а вероватно их има два до три пута више. Будућност српских Рома је у Србији. Њихова интеграција је питање етике, због лошег живота великог броја међу њима, али и реалполитике, јер би њихова знатнија емиграција брзо постала политички проблем целе нације, као што је то случај тренутно с Румунијом. Ми смо прошле среде током прве велике дебате посвећене интеграцији Рома у Савету Европе изашли с конкретним пројектима у доменима образовања, становања и запошљавања.

Треба донети и закон о финансирању странака и решити питање мандата посланика. Да ли ће то овде лако ићи?

Неће. Али та питања изискују квалитетна и стабилна законска решења која је припремио колега Милан Марковић. Очекује нас дискусија унутар коалиције, надам се уз сарадњу са опозицијом. То је компликована материја, погледајмо само недавну трговину око наводно слободних локалних мандата странке Расима Љајића у Косовској Митровици.

Шта ЕК подразумева под захтевом да треба наставити структурне економске реформе?

Унија жели да избегне нову Грчку у домену финансија те подстиче конкурентност и дисциплину оних који желе да се учлане. Ми нисмо пасивни примаоци сугестија ЕУ, већ се трудимо да у разним доменима иницирамо решења за нас и регион. На пример, предлажемо да се успостави за западни Балкан буџетски механизам налик оном који је Европа управо усвојила за саму себе. Да оне земље, попут Србије, које одговорно воде своје буџете, Европа подстакне тако што ће им омогућити кроз издавање гаранције на тржишту капитала добијање зајмова на 20 година с каматом од један одсто. Да казни, за узврат, неодговорне земље кроз ускраћивање ЕУ фондова. Предложили смо и нови инструмент за финансирање пројеката унутар Дунавске стратегије, као и формирање технолошког фонда за обећавајуће фирме из региона. Србија је препозната унутар ЕУ као извор свежих и корисних идеја за регион. Европске интеграције се не своде на питање кандидатуре, ма колико оно било важно.

Да ли видите сопствену одговорност за неку од 10 сугестија комисије?

Као човек задужен за европске интеграције најодговорнији сам за све ово. Међутим, теме о којима смо расправљали показују да је овде реч пре свега о тимском раду. Намерно нисмо формирали министарство за европске интеграције, јер је порука да се сви министри баве европским пословима, свако у свом домену, док потпредседник координира уз подршку Канцеларије за европске интеграције.

Па, зар ове примедбе не говоре да је координација могла да буде и боља?

Ово је реформски мени који нам даје Европа да бисмо отпочели преговоре о чланству. Ште је лоше у томе?

Али, у извештају се указује да то није испуњено…?

Увек ће постојати нови реформски хоризонт, нови изазови, тако је и у Великој Британији, у Немачкој, у Мађарској... Дошли смо до момента када нам Европа каже: уколико ово урадите, имате изгледне шансе да отпочнете преговоре за улазак у ЕУ. Верујем да ћемо испунити тај циљ пре краја мандата ове владе.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Нада у позитиван исход

„Верујемо у позитиван исход, али искуство са ЕУ нам налаже опрез”, каже Ђелић, уочи сутрашње седнице Савета ЕУ, са које се очекује прослеђивање српске кандидатуре Европској комисији.

Ђелић истиче да ће српска делегација коју предводи бити сутра у Луксембургу и да ће се борити „до последњег момента” кроз серију билатералних сусрета.

-----------------------------------------------------------

Потпредседник свих грађана

„Ја сам потпредседник владе свих грађана ове земље. Независно од њиховог политичког опредељења они имају исти приступ мојим сарадницима и мени лично”, каже Ђелић, коментаришући то што је недавно уместо најављеног састанка с пиротским општинарима отишао у Бабушницу.

„Добио сам позив из Бабушнице коју одавно ниједан члан владе није посетио и где се изузетно тешко живи. Пошто смо у Пироту већ предвидели посету ’Тигру’ око инвестиционог извозног кредита од 12 милиона евра, процена је била да је боље да покријемо једну општину више”, објашњава он. Каже да ће имати састанак с руководством Пирота у скорој будућности. Јер, Пирот је, како наглашава, веома битан град за све чланове Владе Србије, за њега, нарочито. Ипак, пита се: „Како је могуће да неко говори о европском Пироту док истовремено руши проевропску коалицију да би се удружио с радикалима?“