Лекове наплаћују квадратима

Неликвидност веледрогерија које су наши купци натерала нас је да дугове наплаћујемо у некретнинама. Тако су „Галеника” и „Хемофарм” постали власници простора „Ветпрома” у Кнез Михаиловој улици, а и проблем дуга нишког „Унифарма” вероватно ћемо решити узимањем некретнине. Радницима не могу плату да дам од узете хипотеке, али је то ипак вредност коју можемо да наплатимо једног дана, каже у интервјуу за „Политику” генерални директор „Галенике” Ненад Огњеновић.

Колико је велик проблем неликвидности веледрогерија?

Преко 300 дана је рок наплате, значи скоро годину дана кредитирамо купца. Традиционалне веледрогерије „Велефарм”,„Ветфарм” и Унифарм су или у блокади или пред блокадом. Нажалост, веледрогерије попут „Медифарма”, „Срболека” и  „Ветпрома” више не раде.

Укључени сте у спасавање „Велефарма”?

У тој компанији „Хемофарм” има удео од 20,6 одсто, држава нешто преко 10 одсто, а остатак три фирме с уделима од 22,23 и осам одсто. Галеника је у преговорима да купи акције предузећа које има 23 одсто чиме би ушли у управљачке структуре „Велефарма” и тиме би директно могли да учествујемо у креирању пословне политике. „Велефарм” је регионални лидер и има изузетан потенцијал на тржиштима БиХ, Косова, Црне Горе...

Да ли се „Галеници” десило да јој је неко тражио да смањи своје потраживање?

Одговорно тврдим да нико „Галеници” није тражио да опрости дуг. Ми смо државна компанија и у договору с владом можемо да кажемо да ћемо да поклонимо лекове народу. Али док влада не донесе такву одлуку, моја обавеза је да штитимо интересе државе да бисмо могли да производимо.

Колико се криза одразила на ваше пословање?

Куповна моћ грађана се смањује и то се види по паду продаје скупљих лекова који су у слободној продаји. С друге стране, код оних који су на позитивној листи постоји застој наплате због неликвидности веледрогерија. Радимо у три смене, имамо довољно сировине до краја године, у магацинима довољно робе. Али ако криза потраје, перспектива није добра. Проблем су нам и курсне разлике јер ми лекове испоручујемо у домаћој валути. Нама цену лека одређује влада, па Републички завод, а страним добављачима  плаћамо у еврима, а наплаћујемо у динарима.

Да ли вам је пословање угрожено?

За сада није, али бојим се да резултати неће бити као прошле године због опште неликвидности на тржишту лекова.

Да ли посредно неликвидност веледрогерија може да доведе до несташице лекова?

До краја године нема опасности, а за 2011. годину ћемо видети. Уколико се створи могућност да нам финансијска средства буду доступнија прилагођавањем банкарских кредита потребама привреде, проблеми сће `е великим делом превазићи.

Како гледате на то што су ваши лекови знатно јевтинији од страних?

„Галеника” је државна фабрика и има одговорност према грађанима да производи лекове у пуном асортиману и капацитету. Од свих лекова с позитивне листе наших је 20 одсто, а добија само 10 одсто пара од укупних средстава Фонда за здравствено осигурање. Просечна цена нашег лека је 217 динара, а увозног је 811. Галеникини лекови су јефтинији 16 одсто од лекова осталих домаћих производјача, а 74 одсто од увозних лекова. И поред тога што Галеника производи најјефтиније лекове производи се цео асортиман. И лекови који нису профитабилни, јер Галеника као државна фирма има ту друштвену одговорност према грађанима Србије да обезбеди све лекове у пуним количинама.

Како можете да опстанете када сте четири пута јевтинији?

Опстаћемо јер стратегија нашег развоја је иновирање асортимана лекова И повећан извоз. Почињемо производњу скупљих генеричких лекова који ће бити знатно јефтинији од увозних. У последње две године регистровали смо око 30 нових лекова. Убрзано радимо на томе да надокнадимо период од четири, пет година када Галеника није регистровала нове лекове. Огромни милионски пропусти су направљени у Русији и ЗНД где су пре пар година истекле све регистрације наших лекова, а да се благовремено нису покренуле процедуре њиховог обнављања. У последњих годину дана за руско тржиште је у процедури регистрација 31 препарата, од којих је за девет лекова она завршена. До краја године очекујемо још шест регистрационих решења. У овој години је кренуо и извоз лекова у Русију.

Да ли купујете „Хабитфарм”, као што се прича?

Не, ми само узимамо у закуп постројења и објекте ове компаније за производњу лекова где ћемо производити цитостатике. Хабит Пхарм има регистровану домаћу производњу цитостатика. Ова Компанија је ушла у финансијске проблеме, а Галеника је од Велефарма узела у закуп ове објекте на 10 година. Галеника ће у погонима Хабит Пхарма у Ивањици производити 10 цитостатика у 30 облика. Цитостатици су једина група лекова које Галеника није имала у свом производном асортиману. Уласком у „Хабитфарм” постајемо домаћи произвођач тако значајне групе лекова.

Како коментаришете то што је држава одустала од продаје „Галенике”?

Држава је одустала од продаје Галенике јер понуде нису биле добре за Галенику и њен даљи развој. Галеника је бренд у свету који су 65 година градиле многе генерације. Са новом фабриком чврстих фармацеутских препарата подигнута је вредност наше фабрике И њен купац једнога дана треба да буде нека од мултинационалних компанија.

Да ли Вас је разочарало то што се такве компаније нису пријавиле на тендеру?

Није ме разочарало, јер мултинационалне компаније не желе да се баве са проблемима Галенике. Када је био расписан тендер нисмо имали завршену фабрику са ГМП стандардима, имали смо велики број запослених, социјални програми…. све су то били фактори који одбијају мултинационалне компаније од куповине наше Фабрике. Галеника има сарадњу са мултинационалним компанијама на други начин. На пример, следеће године ћемо производити лек Бруфен за америчку компанију Абот.

Имате ли још таквих понуда да радите за тако велике компаније?

Имамо, у току су разговори с више компанија.

Пре неколико месеци почела је да ради „Галеникина” нова фабрика?

То је наша велика инвестиција од 50 милиона долара и две рате кредита смо већ отплатили. Нова фабрика нам поставља велике циљеве на којима свакодневно радимо, а то су нови лекови и освајање нових тржишта. Имамо капацитете да радимо услужну производњу за друге и постоје интереси многих компанија да производе код нас.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Није било картела

Својевремено сте били оптужени да сте направили картел с „Хемофармом” и неколико веледрогерија?

У то време 2008.године нисам радио у Галеници, био сам на челу Групације веледрогерија. Одговорно тврдим да монопола или картела није било јер је Галеника радила са око 20 великих и малих веледрогерија. Галеника је добила ослобађајућу пресуду по тужби Комисије за заштиту конкуренције. Оптужена је домаћа фармацеутска индустрија зато што је то некоме био интерес. Истовремено нико не поставља проблем страних компанија које у Србији раде само са пар веледрогерија.