Спас од турбуленција

"Политикина" иницијатива да спорт као део друштвене надградњ, или још боље,  област од посебног интереса за сваку државу па и Србију, добије место у Уставу, који је у припреми, пала је на плодно тле.

Спортски радници и спортски органи чија је свакодневна брига опстанак и развој нашег спорта и унапређивање врхунског спортског стваралаштве једнодушни су у оцени да спортски покрет мора да Државу Србију убеди да не сме да се огреши о своје "најбоље амбасадоре" и понови грешку коју су чиниле њене претходнице Југославија и Државна заједница Србија и Црна Гора, протеривањем спорта из највишег државног акта.

Уставно одређење према спорту, подразумева и обавезу Државе да ову област регулише законским актима, да је финасира и стимулише, а истовремено спортистима, садашњим и будућим, доноси сигурност која неће зависити од сваке турбуленције на нашој политичкој сцени. Устав је, сведоци смо, документ који се не мења лако.

Председништво Олимпијског комитета Србије јуче је најавило иницијативу да се спорт нађе у Предлогу Устава, а исто мишљење имају и многи спортски радници, па и носиоци високох државних функција...    

То је државни и национални интерес

– Устав мора да садржи кратку и јасну одредбу која позиционира спорт као државни и национални интерес. То је мој јасан став и моје деловање биће усмерено у том правцу. С друге стране, уверавам све моје пријатеље из спорта, да Закон о спорту покушавам на све начине да ставим на дневни ред Владе и Народне скупштине, – кратка, али сасвим јасна, је изјава Слободана Вуксановића, министра просвете и спорта Србије.

Спорт заслужује место у Уставу

– Спорт као наш најбољи производ у овом тренутку сигурно заслужује своје место у Уставу. То што га у овој радној верзији има, или нема не значи ништа, јер је она подложна променама. Још своју реч нису рекли експерти ни пододбор, а јавна расправа још није почела. Сведоци смо да држава озбиљно помаже спорт, да он има неупоредиво бољи третман и при томе не мислим само на материјална давања.

Држава посматра спорт као важну друштвену делатност и јасно је да је потребно уредити систематским мерама. Уверен сам да није касно да се спорт нађе и у Уставу, јер све док се нови највиши документ не нађе као Предлог пред онима који ће одлучивати ништа није готово. Наравно, потребна је иницијатива – тако схватам и писање "Политике". Јавност, а посебно спортска мора да се ангажује, организује и да своје предлоге и разлоге предочи онима који припремају предлог Устава и онима који ће о томе одлучивати", – уверен је Андреја Младеновић, члан Градског већа Скупштине града Београда задужен за спорт.

И Устав и стмулисање инвестиција

– Кукали смо када је спорт испао из Устава Југославије, потпуно обезружани били смо када се спорт није нашао у Уставној повељи Државне заједнице Србије и Црне Горе и ако сада не добије место у Уставу Србије... Устав и Закон о спорту су једна ствар, а уредбе, не друга, већ сасвим трећа ствар. Спорт ће бити трећеразредна област од које ће се очекивати прворазредни резултати. То, једноставно, није могуће. Није реално.

Када говорим из угла Одбојкашког савеза Србије ситуација је сада много боља него што је била. Систем је био разбијен и сада правимо нови, а то није лако јер је потребно створити критеријуме како би се што боље вредновали спортови, спортски резултати и спортске институције. Ми очекујемо да ћемо у сарадњи са Државом, односно Министарством просвете и спорта то успешно завршити. Закон о спорту је неопходност, али претходно потребно је да се уради низ пратећих ствари како би закон о спорту уродио плодом који сви очекујемо. Држава мора да олакша, односно стимулише инвестирање у спорт јер ће се у противном затегнути омча коју спорт осећа на врату. Држава је досад финансирала све потребе спорта, мањим делом директно, а већим индиректно – кроз јавна предузећа. Међутим, држава продаје свој удео у њима, и питање је да ли ће страни капитал бити расположен да финансира наше клубове и селекције. У посебној опасности су наши клубови, јер локалне самоуправе притиснуте многим проблемима немају времена да се баве надградњом, а не сме зе заборавити да су наша улагања у спорт далеко мања него у свету. На том нивоу прети опасност и да се категоризација спортова не поштује пре свега због партијских опредељења, а то може да донесе додатне проблеме, пре свега трофејним спортовима, спортовима из Прве категорије, – говори Александар Боричић, председник Одбојкашког савеза Србије

Европска унија спорт сврстава у основна људска права

– На седници Председништва Олимпијског комитета Србије усвојили смо препоруку да је неопходно да спорт добије свој члан у Уставу Србије. Тај уставни оквир нам је неопходан не само зато што спорт дефинише као делатност од посебног интереса за државу већ и због тога што је спорт препознат у уставима већине европских земаља, а Европска унија га сврстава у основна људска права.

Држава се досад није превише бавила уређењем ове области. Донет је само Закон о спречавању допинга, а очекујемо да ће бити усвојен и Закон о спорту, на који се дуго чека.

Морам да похвалим Уредбу о националним признањима и новчаним наградама за посебан доприност афирмацији спорта. Уредба јасно регулише ту област и потпуно смањује дискреционо право носилаца високих државних функција да одлучују о награђивању спортиста, што смо имали досад. Чињеница је да је у јавности било неких примедби, али оне је не доводе у питање. Примедбе је потребно је размотрити и, можда, допунити Уредбу, која је несумњиво значајан позитиван помак у вредновању и награђивању врхунских спортских резултата, – сматра Снежана Лакићевић-Стојачић, потпредседник Олимпијског комитета Србије

Добро за државу и за спорт

 – Нажалост спорт није нашао своје место у радној верзији Устава као неке друге, ништа мање важне области друштвене надградње, које ипак нису прославиле ову земљу као наши спортисти. Надам се да није касно да се то исправи и да ће држава наћи начина да истицање националних обележја на највећим спортским такмичењима и даље буде праћено врхунским резултатима, медаљама и трофејима. То је без сумње добро и за државу и за спорт.

Ми у студенстком спорту задовољни смо односом државе пре свега гледајући однос према организацији Универзијаде 2009. године у Београду. То морамо заједнички да искористимо и унапредимо систем спорта на универзитетима не само због студентског, већ и спорта уопште. За квалитетан спорт потребна је и широка база, а наши универзитети са више стотина хиљада студената су потенцијал који морамо да искористимо. Очекујем да ће Министарство просвете и спорта и Управа за спорт успети да предлогом подзаконских аката регулишу ову важну област и универзитетске грађане инкорпорирају у наш спорт. У томе имаће креативну и активну подршку Унивезитетског спортског савеза Србије, Универзитета у целини и "Универзијаде 2009", – каже Синиша Јаснић, председник Универзитетског спортског савеза Србије и директор "Универзијаде 2009".

Грешка не сме да се понови

"Грешка која је направљена када се писала Уставна повеља бивше Државне заједнице Србије и Црне Горе не сме да се понови. Спорт није био обухваћен Повељом и сви спортови, па и рукомет, осетили су тешке последице тог пропуста. Морамо да се боримо да та неправда према спорту буде исправљена, јер је спорт исто тако важна друштвена област као што су култура, уметност, наука...

Сви спортисти и спортски функционери требало би да подигну глас и да изврше конструктиван притисак на надлежне органе да се спорт нађе у новом Уставу Србије.

Спорт је важан, ако не и један од најважнијих, сегмената живота. То су готово све државе препознале, па сматрам Србија не би требало да се разликује од њих.