Ново кризно доба

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 19. септембра – Центар Њујорка данас додатно подсећа да је симбол света, јер је због глобалних потреба опет запао у сезонску локалну блокаду. Повећана је безбедносна контрола и саобраћај знатно отежан зарад данашњег почетка 61. годишњег заседања Генералне скупштине УН, које окупља око 70 шефова држава или влада, око 170 министара, као и друге представнике 192 чланице.

Кад год нам се овде скупи политика на највишем нивоу, живот падне на нижи ниво – жали се мештанин, док га полиција преусмерава у другом правцу од жељеног. Орасположиће се, можда, касније – кад га обавесте како су се у град слиле бујице долара од масовног дошљачког запоседања не само улица, него и хотелских лежајева, столова, шанкова и свакојаког шопинга…

Високи гости су пак овамо пристигли да кажу како широм планете постоје знатно веће бриге, често без утехе и уверљиве наде, па и без могућности да се разне расе и нације међусобно саживе као у Њујорку. Према првим иступима и најавама, рекло би се да је наступило ново кризно доба, с повећавањем глобалних и локалних питања која остају без задовољавајућих одговора – од глобалног отопљавања и тероризма, до ратова, сиромаштва, епидемија.

То је потврдио и генерални секретар УН Кофи Анан, обраћајући се оваквом самиту последњи пут пре одласка с те дужности 31. децембра. "Проблеми из прошле деценије нису решени, а чак су се и заоштрили у три кључне области – неправдом у светској економији, светским нередом и распрострањеним непоштовањем људских права и правног поретка" – нагласио је.

Светом влада осећање несигурности – основна је Ананова порука. Несигурност превладава чак и кад статистике говоре да је мање ратова и да је глобализација донела добробит пространим деловима Азије. Африка је, сугерисао је, готово "отписана", шире се оружје за масовно уништавање и тероризам, ни после пола века нема мира на Блиском истоку одакле се шире потреси и у другим крајевима…

Контрадикције испуњавају и главне актуелне процесе. Глобализација која у теорији треба да нас све приближи у пракси нас даље дели – констатовао је генерални секретар. Легитимна борба против тероризма не сме да се користи за кршење основних људских права – додао је Анан, с препознатљивом асоцијацијом на поступке Американаца према ратним заробљеницима.

Он  је у свом наступу избегавао директна прозивања криваца по имену, трудећи се да збивања представља као феномене за тестирање заједничке одговорности и појединачних савести. Претходно је јуче упозорио да Ираку прете "потпуни државни слом и тотални грађански рат", чиме је такође посредно критиковао САД што нису више уважавале активности Уједињених нација.

Амерички председник Џорџ Буш, који се скупу обратио у функцији лидера земље домаћина светској организацији, настојао је да индиректно демантује своје речи од пре неколико година када је предвиђао да ће УН "отићи у историју као друштво неефективног дебатовања". Сада се заложио за већу улогу УН свуда где је "густо".

Поновио је, међутим, тезе да је у свету у току "одлучујућа идеолошка битка" између демократија и екстремиста, делећи опет, практично, цивилизацију на добре и лоше момке. Позвао је затим народе Блиског истока да "одбаце екстремизам који извитоперава ислам" и изграде толерантнија друштва. При том је свакој земљи тог по САД очигледно "кључног региона", диференцирао меру (не)поверења с којим гледа на њену специфичну ситуацију, показавши појачану дозу уздржаности, тако да није затражио завођење санкција против "опасно нуклеаризујућег" Ирана. Као да сада више рачуна на унутрашње преврате него на спољне војне интервенције, апеловао је на међународну заједницу да на Блиском истоку подржи умерене реформаторе и осуди екстремисте. "Ако нећемо глобални рат морамо да обезбедимо глобалну правду", предочио је бразилски председник Луис Игнасио да Силва Лула. "Стотине милијарди долара је потрошено на ратове, па и на садашњи у Ираку, а са 50 милијарди долара могла би да се искорени глад од које пати 840 милиона људи", прецизирао је.

На почетом заседању је, чини се, битна новост – у промени схватања према Уједињеним нацијама. Дуго оптуживане за неефикасност, она се сада сагледавају као драгоцено састајалиште представника дезорганизованог света, где ће се срести и они који не пристају нигде другде да се виде, и они који се гледају преко нишана, па и они који су се једни од других ратовима раздвајали. Такво мишљење, изгледа, превладава и даје наду да би свет могао да крене путем изласка из бар неких криза. Кризе поверења, на пример.

-------------------------------------------------------------------------

Активности Тадића и Драшковића

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 19. септембра – Наша делегација настоји да на заседању Генералне скупштине и састанцима око тог скупа буде део решења, а не проблема. Председник Борис Тадић је, тако, пред данашње заседање изјавио да ће Генералној скупштини поручити да је "демократска Србија снажно опредељена за мир и стабилност у региону". Нагласиће и да је против независности Косова , при чему ће "детаљно изложити став државног преговарачког тима". "Улазимо у финалну фазу преговора и потребан је још јачи политички и дипломатски притисак", предочио је Тадић и додао да је Генерална скупштина УН "право место да се још једном аргументовано, правним и демократским средствима објасни како Србија види решење за Косово и Метохију".

У међувремену, почели су билатерални сусрети, чији низ даје заседању дискретност и непосредност. Министар спољних послова Србије Вук Драшковић почео је такве сусрете, најпре са Америчко-јеврејским комитетом па са шефом албанске дипломатије Бесником Мустафахом, па са генералним секретаром Јапом де Хоп Схефером. Обавестио их је о компромисној позицији Србије у косовским преговорима.

Схефер је, како се преноси, поздравио Акциони план за остваривање обавеза Србије према Хашком трибуналу и нагласио да план не може да буде замена за акцију. По њему, Србија је пред избором да постане кључна држава у региону, или да сама себе изолује "што НАТО не жели".

Косово је главна тема српских представника. Њему ће бити посвећени и Тадићеви наступи у Генералној скупштини и на седници Савета безбедности.
М. П.