Живети изнад могућности

Србија спада у групу земаља која живи изнад својих природних могућности или еколошког капитала, односно троши више природних ресурса него што јој је доступно. Наставимо ли са овим стилом живота, до 2030. године биће нам потребне две планете како бисмо задовољили своје годишње потребе, резултати су истраживања Светског фонда за природу (WWФ) који је сачинио анализу стања животне средине планете.

Координатор WWФ Дунавско-карпатског програма у СрбијиДушка Димовић каже да се Србија налази на 70. месту на основу критеријума који се користе у овом извештају. На основу извештаја о еколошком отиску, земље из региона троше више у поређењу са Србијом чији је еколошки отисак по особи и даље превелик и указује на неодржив начин коришћења природних ресурса. Босна и Херцеговина се налази на 66. месту Хрватска на 47. месту, Словенија на 23. месту, док је Македонија на 15. месту с највишим еколошким отиском у региону.

Еколошки отисак је подручје биолошки продуктивне земље и воде потребно да осигура природне ресурсе и услуге екосистема – храну, воду, дрво, енергију, земљиште на којем ће се градити као и земљиште које ће апсорбовати угљендиоксид ослобођен сагоревањем фосилних горива. Природне ресурсе наше планете чине биљке, животиње, земљиште, вода, атмосфера, чак и сами људи!

Најједноставније речено, биодиверзитет је разноликост живог света на планети. Сви заједно чинимо део екосистема наше планете, што значи да ако постоји криза биодиверзитета, наше здравље и средства за живот ће се такође наћи у опасности, упозорава Димовићева.

„Извештај о живој планети” приказујепроменустањабиолошкеразноврсности, екосистемаиљудскупотрошњуприроднихдобара. Пратећи дивље врсте, индекс живе планетепрати и стање екосистема. Од 1970. овај индекс је пао за око 30 одсто.Такав глобални тренд сугерише да деградирамо природне екосистеме на нивоу који до сада није забележен у људској историји. Десет земаља с највећим еколошким отиском по становнику су Уједињени Арапски Емирати, Катар, Данска, Белгија, Сједињене Америчке Државе, Естонија, Канада, Аустралија, Кувајт и Ирска.

„Државе које не воде рачуна о потрошњи природних ресурса доводе у питање сопствени развој.Ослањали смо се на атмосферу и океане да упију наше загађење, а упозоравајући знаци у виду климатских промена и деградираних морских екосистема говоре нам да је наша планета достигла крајњу границу”, каже Димовићева.

Наша саговорница упозорава да подаци о непрекидном нестајању дивљих врста биљака и животиња, очуваних екосистема и смањењу природних ресурса алармантно упозоравају да се морају предузети озбиљни кораци да се овај негативни тренд заустави и смањи опадање стопе биолошке разноврсности на којој почива живот на земљи.Уместо да експлоатишемо природу, требало би да јој направимо места. Као Штернов извештај о климатским променама, студија ТЕЕБ (Економија екосистема и биодиверзитета),показује да наша зависност од биодиверзитета и услуга екосистема није укључена у системе економског рачуноводства. То може довести на глобалном нивоу до трошка од седам одстоБДП-адо 2050. године, што је износ који треба платити ради наше зависности од природних система.

Тренутно је у току Десета конференција држава потписница Конвенције о биолошкој разноврсности која се одржава у Нагоји, у Јапану. И док политичари и научници постају све више заинтересовани за стање планете, у последњих неколико деценија, врсте и њихова станишта нестају забрињавајућом брзином. Биодиверзитету, као „природном капиталу света”, прети озбиљна опасност и заједно с климатским променама, губитак биодиверзитета представља најкритичнију глобалну претњу животној средини и доводи до значајних економских и социјалних губитака.

----------------------------------------------

Центар биодиверзитета

Србија је један од европских центара биодиверзитета. У Србији живи 43,3 одсто врста које насељавају Европу, а само 5,86 одстоповршинеСрбијејезаштићено. У борби за решавање најхитнијих проблема планете, WWФ позива на повећање броја и површина заштићених подручја и заустављање неодрживог коришћења природних ресурса.

----------------------------------------------

Светски фонд за природу

WWФ је једна од највећих, широм света признатих, независних организација, која се бави заштитом природе и има скоро 5 милиона присталица и активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија WWФ-а је да заустави уништавање животне средине и да створи будућност у којој људи живе у складу са природом путем: очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћење природних ресурса, смањења загађења и претеране потрошње.