Преваре на монитору

Четворо Израелаца и Словенац дошли су у Србију и постали милионери за нешто више од годину дана. Успели су да изграде читав један град и обогате се, многи би рекли – „преко ноћи”. Ипак, њихова пракса неће се наћи у приручнику о томе како постати успешан бизнисмен, јер су уместо цигли ређали опкладе и створили незаконити виртуелни коцкарски град. Ухапшени су прошле недеље у Устаничкој улици у Београду, у згради где је и било седиште фирме која је служила као „параван”.

Према подацима МУП-а Србије, за последње три године сајбер криминалци зарадили су око 23 милиона евра, а штета коју су направили већа је од чак 100 милиона евра. Полиција је у том периоду, за кривична дела из области високотехнолошког криминала, поднела 166 кривичних пријава и ухапсила 52 особе.

– Скоро свакодневно се јављају нови облици извршења кривичних дела из области високотехнолошког криминала, а у Србији су најчешћа пиратерија, преваре, злоупотреба платних картица и злоупотреба деце у порнографске сврхе. Рачунарски криминал је у сталном порасту у целом свету, па и код нас. Лоши системи заштите, недовољно знање корисника рачунара и Интернета у великој мери чине „посао” лакшим сајбер криминалцима. Проблем је што наши грађани још немају свест о томе да се класични облици криминала све више измештају у сајбер простор – каже наш саговорник из МУП-а Србије.

Поред први пут откривеног незаконитог виртуелног коцкарског града, српска полиција је у мају ове године поднела и прву кривичну пријаву за прављење и уношење рачунарског вируса. Осумњичени Огњен Ц. из Београда направио је рачунарски програм – „вирус” типа „ИРЦ тројанац” под називом „ОМЕА”. Под лажним именима вирус је, путем електронске поште, слао као прилоге порука појединцима, предузећима, факултетима, државним установама. Вирус је сликао монитор зараженог рачунара, снимао куцање карактера на тастатури, постављао и скидао садржај са „зараженог” компјутера.

Прибавивши на такав начин податке од једног немачког држављанина, Огњен Ц. је, само у једном случају, лажно приказавши да је он власник банковног рачуна, путем он-лајн трансакције пренео 2.600 евра, са лажном сврхом „помоћ пријатељу”.

– То је био први случај крађе идентитета уз помоћ направљеног и послатог рачунарског вируса, који је полиција открила у нашој земљи. Оно што је карактеристичније за високотехнолошки криминал у Србији јесте социјални инжењеринг, навођење људи да одају информације о себи. То може да буде, на пример, давање корисничког имена и лозинке, података о платној картици, месту рођења, социјалном осигурању, броју пасоша, личној карти – објашњава наш саговорник.

Један од начина злоупотребе платних картица јесте слање „спам” порука у којима починилац напада групу клијената једне банке.

– Починиоци се у тим порукама представљају као запослени из банке, администратори или кориснички сервис. Уз разне изговоре, као што су рецимо системски проблеми, они од потенцијалних жртава траже да им на одређеном линку унесу своје корисничке податке за ту банку – објашњавају у полицији.

На виртуелну крађу идентитета упозорио је прошле недеље „Волстрит џорнал” објавивши истраживање, које је показало да 10 најпопуларнијих апликација на друштвеној мрежи „Фејсбук” омогућавају преношење личних података корисника оглашивачима и другим корисницимате мреже. Како су пренели француски електронски медији, процењује се и да је тим преносом података погођено више десетина милиона корисника ове друштвене мреже, укључујући и оне који су подесили своје параметре поверљивости на најрестриктивнији начин.

– Међу апликацијама преко којих се прави „продор” налазе се игрице „ХолдЕм покер”, „ФронтијерВил” и „ФармВил” са 59 милиона корисника. Преко тих апликација могло се приступити серијском броју прикљученом уз сваки налог на „Фејсбуку” – објавио је „Волстрит џорнал”.

О опасности рачунарског криминала можда најбоље говори саопштење светских компанија, које су пре неколико дана, како је пренео Фонет, први пут у историји објавиле да много више губе кроз електронске крађе података и преваре, него класичном пљачком. Губици светских компанија у овој години процењују се на 1,7 милиона долара, на сваку милијарду долара продаје.

----------------------------------------------

Домаћи посао

Позната консултантска кућа „Крол” је у свом годишњем извештају о трендовима у међународним преварама навела да је најчешће реч о превари „домаћи посао”, који организују запослени у одређеној компанији. Електронским пљачкама су најчешће изложене фирме које се баве финансијским услугама, за њима следе професионални сервиси, а затим технологија, медији и телекоми. Према налазима досадашњих истрага, запослени у оперативи и директори углавном су организатори и „извођачи” превара, што важи за све регионе света сем за Латинску Америку, у којој су највећи преваранти сами клијенти фирми.

Према истраживањима „Крола”, Кина је као атрактивно тржиште у исто време и тржиште с највишим степеном превара, које погађају 98 одсто бизниса. На другом месту је Колумбија са 94 одсто, а на трећем Бразил са 90 одсто превара.