ММФ на страни сиромашних

Став Међународног монетарног фонда је да ребалансом српског буџета више новца треба да добију најугроженији и најсиромашнији грађани и да би таква прерасподела средстава имала највише смисла. Како сазнајемо, у предлогу Министарства финансија наводи се да ће се до краја године издвајања за најугроженије повећати за нешто мало више од пет милијарди динара. Међутим, надлежно Министарство рада инсистирало је да најсиромашнији ребалансом добију бар 5,5 милијарди.

У прекројеној државној каси Министарству рада требало би да се врати позајмица од две милијарде динара, јер је влада пре неколико месеци та средства искористила за исплату бонуса државним чиновницима. Такође, ребалансом би требало да се обезбеди и 400 милиона динара за развој социјалних услуга у општинама.

Званичници Међународног монетарног фонда и раније су истицали како су социјална давања у Србији на врло ниском нивоу и како би требало да се повећају.      

Међутим, судбина најсиромашнијих, али и произвођача млека (који би ребалансом требало да добију веће премије) зависиће од тога колико ће у наредним данима преговарачима из Вашингтона бити прихватљива рачуница Владе Србије. Од тога ће зависити и исплата бонуса за полицајце, али и наставак субвенционисаних кредита привредницима. Јер, без обзира на то што су званичници ММФ-а истицали како захтеви приликом ребаланса буџета не могу бити велики, наша влада је, једним делом због веће инфлације, пронашла формулу уз помоћ које је листи жеља за већом потрошњом додала многе прохтеве. Зато ће наредних дана бити врло важно да ли ће се владина процена економског раста, али и инфлације поклопити са ММФ-овом пројекцијом. Јер, приликом креирања буџета за 2010. годину у обзир је узета процена да ће инфлација бити шест одсто, а да ће економски раст ове године достићи 1,5 одсто. Зато и већи раст цена номинално доноси и више прихода у државну касу. Последично, то утиче на повећање бруто домаћег производа (БДП). А разлика између планираних 4,8 одсто БДП-а и остварених 4,8 одсто већег БДП-а отвара и простор за већу потрошњу.

Како је недавно истакао професор Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, раст бруто домаћег производа за само један одсто доноси државној каси око 300 милиона евра и зато није свеједно која ће се процена наћи на преговарачком столу.

Друге рачунице, такође, показују да је влада са растом БДП-а од два одсто могла буџетски дефицит да прошири на чак 150 милијарди (јер толико би износило 4,8 одсто тог већег БДП-а). Међутим, фискални дефицит ипак је ограничен на 120 милијарди. Разлог је врло једноставан – немогућност финансирања већег минуса у каси.

А. Николић