Преливања на све стране

Истраживања рејтинга политичких странака увек узбуркају јавност. Подаци у облику "стубића" и "питица" освану на страницама новина, потом се отвори дискусија откуд такви резултати, ко би с ким "у комбинацију" и из ког разлога. Цесид се већ дуже бави оваквим истраживањима, што отвара могућност да се сагледају тенденције и уоче разне правилности.

Ниједна промена података које добијемо у истраживању не дешава се сама по себи, већ представља одговор бирача на оно што политичари (не) ураде или (не) кажу. Правилности овог типа показују изненађујуће рационалне реакције гласачког тела на често ирационалне подухвате политичара. Имајући у виду то да је бирачко тело "ограничен ресурс", рејтинзи "ухваћени" истраживањем показују различита "преливања" која партијама често значе "бити ил’ не бити". Та преливања се дешавају како из једне странке у другу, из једног страначког блока у други, тако и из корпуса оних који су изборно оријентисани ка неодлучнима и апстинентима.

У последњих годину и по дана било је занимљивих промена у рејтингу странака, условљених поменутим преливањима. С тим што константно опада број оних који у тренутку истраживања знају за кога би гласали. У априлу 2005. тај број је био око 2,6 милиона бирача, док је данас око два милиона. У том периоду две најјаче странке, које узимају две трећине бирачког тела, биле су и остале ДС и СРС. Међутим, мењао се обим подршке овим двема странкама. Демократе бележе пад од јесени прошле године, што се делом може тумачити "преливањем" дела њиховог бирачког тела ка Либерално-демократској партији. Ипак, у последња четири месеца, демократе су стабилизовале своје бирачко тело, пре свега захваљујући активном наступу њиховог лидера према свим значајнијим темама јавног живота. Радикали су били неприкосновено најјача странка, али последње истраживање показује смањење броја њихових присталица. То је условљено пре свега тиме што су теме које су окосница наступа радикала (Косово) сада главне и за остале странке, па они у тој игри не дају ништа оригинално. Њихове присталице се углавном преливају у поље неодлучних, којима је ова странка блиска, али део њих није сигуран да би ових дана за СРС и гласао. 

Занимљив је и случај Демократске странке Србије. Та странка, као стожер владајуће коалиције, плаћала је данак чињеници да је на власти и да је, самим тим, одговорна за много тога. То се види по паду броја изборних присталица од априла 2005, са 11 одсто, на девет, па на осам процената оних који су изборно оријентисани. Њихово бирачко тело је, уједно, врло шаролико, јер је од 2000. године долазило из веома различитих, па и супротних фамилија незадовољника Милошевићевим режимом, потом владама Ђинђиђа и Живковића. Шаролики су били и "трансфери" гласача ДСС, па је одређен број њих у једном тренутку у Покрету снага Србије видео струју око које се треба окупити. Данас је рејтиг ДСС скочио на 14 процената, што враћа поверење појединцима у оно што влада ради (ако ништа друго, а оно инвестиција од 1,5 милијарди евра, које су пристигле продајом Мобтела, чини своје!).

Социјалистичка партија Србије је прича за себе. Њихово "hard core" бирачко тело ("тврдо језгро") константно им обезбеђује прелазак цензуса. Њихов рејтинг је пролетос скочио, пре свега захваљујући солидарности њихових присталица након Милошевићеве смрти. Унутрашњи сукоби у странци и компромитовање челника тиме што прво подигну буку, а потом послушно дигну руку у парламенту за све што влада предложи, чине, међутим, да се обим подршке овој странци оспе. Само део њих се прелива радикалима, док већина разочарано одлази у апстиненцију.

Случај Покрета снага Србије је, такође, веома занимљив. У претходна два истраживања наслутили смо нестанак ове странке с политичке сцене, што смо овога пута и потврдили. Са бројке од 600 000 гласача Богољуба Карића на председничким изборима у јуну 2004., преко броја који је варирао од седам до десет одсто подршке у прошлој години, ова странка је данас спала на један проценат изборно оријентисаног бирачког тела! Ово показује да странке не могу за кратко време да вежу већи број бирача за себе – без јасног наступа и без личности и кадрова који ће и након одласка лидера успети да се утемеље у бирачком телу. Бирачки корпус ПСС-а се прелива на све стране, баш онако како се и формирао. Као и код осталих, део одлази у апстиненцију, док се део враћа старим љубавима, пре свега ДСС-у.

Члан истраживачког тима Цесида