Екологија, шта то беше

Крагујевац – Кад их питате шта су највећи еколошки проблеми у њиховој општини, они врте главом и, углавном, ћуте, али када им поменете воду за пиће, канализацију, сметлишта, септичке јаме и отпадне воде, они се одмах сете и почну да причају шта их све мучи. Овако Милисав Пајевић, председник невладине организације „Непушачки едукативни центар“, описује своје сусрете са мештанима шест шумадијских општина у којима је обавио прво велико истраживање о стању животне средине, под називом „Европска политика заштите животне средине у локалу“.

У сарадњи са Фондом за отворено друштво, „Непушачки центар“ је, осим у Крагујевцу, спровео анкету у Баточини, Лапову, Рековцу, Книћу, Рачи и Тополи, а од 175 испитаника (25 у свакој општини) добио је занимљиве одговоре о томе ко и колико загађује природу. Све одговоре о узроцима, последицама, као и о томе шта треба предузети, спаја један интересантан податак – Шумадинци, каже наш саговорник, сами себе криве што им је животна средина угрожена.

– Овако опширна анкета која је обухватила цео регион никада пре није рађена. Обухватили смо све структуре, и оне који су на власти и доносе одлуке, и локалне еколошке инспекторе и обичне грађане. Најзанимљивији су били разговори са обичним људима, који су се отворили тек на помен конкретних проблема. Питања типа како оцењујете еколошку ситуацију у вашој општини њима, практично, нису значила ништа. Из тога сам видео, а они сами су о томе говорили, да је проблем недостатка информација и образовања из области екологије и те како присутан. Тек на дебатама, које су биле изузетно посећене, видело се шта људи мисле – каже Пајевић.

Двомесечно истраживање „Непушачког центра“ (24. мај – 16. јул), чији ће резултати бити објављени у публикацији, показало је да у Шумадији постоје озбиљни еколошки проблеми: од недостатка воде за пиће и канализационе мреже до дивљих депонија, отпадних вода и појава глодара.

– Невероватно, али истинито, Кнић током летњих месеци често остаје без пијаће воде, рестрикције трају и по седам, осам сати дневно, а Гружанско језеро, акумулација са које се водом за пиће напаја цео Крагујевац и пола Шумадије, налази се на подручју те општине. У Лапову су проблем отпадне воде које се због лоше канализационе мреже сливају директно у бунаре, а Баточинци су се, на пример, жалили на појаву пацова у центру те вароши – наводи Пајевић, координатор истраживања.(/slika2)

Према његовим речима, две трећине грађана је изразило жељу да се одговорност за стање у екологији у потпуности „пребаци“ на локалне самоуправе.

– Житељи општина у којима смо радили истраживање апсолутно су свесни да им држава, односно Београд, како то воле да кажу, не може решити све проблеме. Жале се да нису довољно информисани, да немају коме да се обрате. С друге стране, локални органи власти, који су показали велико интересовање за наш пројекат, објашњавају да немају довољно новца. И то је тачно. Зато ја предлажем да се шумадијске општине удруже и код европских фондова заједно конкуришу за средства која би била уложена у заштиту животне средине – истиче саговорник „Политике“.

Б. Карталовић