Оскудица скратила ископавања

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Изгледа да је археолозима суђено да у истраживању античке Царске палате у центру Сремске Митровице раде по систему "стани-крени". Иако су пре неколико година овде почела амбициозна истраживања овог локалитета, новчана оскудица отказује заказана ископавања. Почетком овог септембра ископавања су кренула, а стаће колико данас, јер новца има тек да се не каже да ископавања ове године није било. археолошка кампања ће, уствари, трајати док се не потроши износ који је уплатио Покрајински секретаријат за културу и образовање. Другог новца још увек нема.

– У археолошким истраживањима нада има приличан значај. Није сасвим сигурно да ћемо затворити локалитет крајем септембра, јер постоји нада да ће средства стићи из државног буџета – каже руководилац истраживања Царске палате др Мирослав Јеремић. – Ако стигну крајем месеца, убеђен сам да ћемо српској археологији приредити лепе тренутке у октобру, веома погодном за ископавања. и ово што радимо није за потцењивање, јер овај локалитет има веома богат средњевековни и антички слој. У овој по обиму скромној кампањи отварамо, у постојећем ископу, сонде до слојева старијих од 4. века, наравно на тачкама где се може безбедно копати.

Скромна кампања указује да петогодишњи план истраживања Царске палате, локалитета 85, посрће и у својој четвртој године. Прво петогодиште, а планирано је да их буде више, почело је 2003. године веома амбициозно уз француске археологе. Археолози су били награђени експонатима из средњовековног и античког слоја, међу њима је и мермерна глава богиње Дијане. Наредне две археолошке кампање биле су без Француза, и донеле су налазе огромне културне вредности. У кампањи 2004. године, први пут откако се истражује Сирмијум, нађена је средњовековна улица широка четири-пет метара, са два слоја калдрме који говоре о дугом коришћењу и обнављању "коловоза".

Археолози су је пратили дужином од 60 метара и установили да је водила до пристаништа на Сави. Установљено је да су средњовековни градитељи користили и римске зидове и просторије, па су средњовековне фреске затечене на римским зидовима. Ова ископавања су дефинитивно потврдила велику снагу средњовековног града, који се од 14. века назива градом Светог Димитрија. У кампањи 2005. године, у слоју 4. века, нађено је нешто важније од злата – гареж од пожара на целој површини локалитета! Гареж је потврдила да су истинита казивања Амијана Марцелина из 4. века како је империјална палата изгорела у великом пожару изазваном ударом грома. Према Марцијану, изгорели су и градска већница, и форум. Кампања је указала још и да то није био крај царске палате. Нађени су сигурни трагови њеног обнављања и њене нове функције. У једној од напуштених просторија после удара грома саграђена је хришћанска базилика.

Овај полет археологије на локалитету 85. не само да је овог лета спласнуо, већ су се јавиле и идеје о затрпавању локалитета за нека друга времена.

– То питање је отворено недостатком пара – каже руководилац истраживања Царске палате др Мирослав Јеремић. – Ако Министарство културе не нађе средства за локалитет 85. затрпавање ће бити неминовно да би се културно благо заштитило за будуће истраживаче који неће имати наше финансијске проблеме.