Велико ружење

Представу аргентинског редитеља Родрига Гарсије не можете волети! Она чини све да о овом заводљивом и лукавом глаголу размислите, да се упитате шта сте, и шта, уопште, волите! Покушајте да разумете себе, своје ближње, свет у којем живите. Зато вас ова позоришна акција дрма, више протреса него потреса, провоцира, љути, вуче за уши и нос, вређа, масира, отрежњава, ваљда!
Немојте се препуштати, није ли тако говорио и Брехт! Варају вас, залуђују и излуђују, злоупотребљавају велики произвођачи духовне и телесне хране, које Родриго Гарсија препознаје и одређује као велике троваче главе, односно стомака. Уместо лепоречивости, засути смо обиљем глагола и именица које обликују велико ружење и гађење над савременим светом, готово над свим постојећим, од цртаног филма, од Тома и Џерија, петла Софронија који са својом безбол палицом инкарнира свирепог полицајца, до Мекдоналдса чији производи оцртавају светско ђубриште и великих сила, политичких и других тирана, гадова, курви, ждероња и сероња чији болесни дух влада белосветском рајом коју набијају на "ону ствар"!

Некада би позориште Гарсије Родрига сврстали у непријатне комаде. Данас бисмо за његово казалиште рекли да је прљаво. По уверењу ових жестоких, радикалних позориштанаца, гадост, прљавост, одвратност су својства савременог света, и у театру их ваља назвати правим именом, говорити, причати о њима без еуфемизама. Ко штеди рају, унижене, излуђене! Отуда су текстови, приче које ови момци причају, пуне горчине, жестине, воље за ружењем, а о, не особито маштовитим сценским радњама, да и не говорим. Баш као да се гадост и тровачина овога света препознају, превазилазе и избијају у кључу народске: клин се клином избија! Докле мислите да нас ударате, овде наравно није тешко замислити "прави" глагол – у мозак! Нисмо ми, ви сте идиоти, прдекала, сероње, имбецили! То сте ви! Ево шта нам радите, шта причате, којим ђубретом пуните наше главе и стомаке!

Наравно, и у овом радикализму и говору без длаке на језику, стомак и глава, социјално, морално и политичко су у тесној вези. Отуда разбуцавање индустрије хране, идиличних прича и сапуњавих снова. Тровачи тела трују и наше мозгове и главе увијене, умотане, у новине пуне лажи и свакојаког смећа! Шта је то владајућа култура и филозофија живљења! Где су Прадо и Лувр, и та извикана памет, рационалност и лепота света, а у којим говнима смо ми, милиони нас! Говоримо вам о великој лажи, завери и превари, о отровима оних који владају и пуне свет, и наше душе и фамилије, својим отпадом, од великих сила до хепи мила!

После жестоке паљбе на велике, и они мањи, у које спадамо и ми, добијају своју блажу, ироничну порцију грдње и ружења, јер смо лењи, патетични, чекамо да нам све падне са неба! Сирото људско биће је по Родригу Гарсији угрожено и спреда и позади, испирају му и стомак и главу, сећања и наду. Једино што је за ово огољено биће још исцрпно, то су облици, и видови, тортуре, мучења и касапљења које моћни и овлашћени на њему изводе. Најзад, ваљда у домаћој драматуршкој доради, извикавање познатих имена људске културе и домаћих имена која су нека врста ироничне замене класичних величина. Излажући руглу владајући дух лицемерја и хипокризије, представа Родрига Гарсије, понекад, и сама узима обрисе моралке, проповеди и поучавања.

Наги живот пуни и боји сцену театра Родрига Гарсије. Нема уздржавања, ни селекције. Бука, вика, дрека, да полудиш! Низови речи, радњи које упућују на звероликост, опсценост, изопаченост, кривотворство, ординарност. Повремено глумци ступају у контакт са гледаоцима. Не би се могло рећи да су били одушевљени реакцијама Београђана који су се ове вечери нашли у амфитеатру у Пионирском граду. У првом реду, баш испред мене, седела је дотерана жена са двоје деце. Испоставило се да је госпођа, по драматурговој, или редитељевој идеји, или уистину, супруга једног од глумаца. Била је то дирљива сцена: породица усред крша отпадака као да није на сцени, и као да више није реч о позоришту, мирно, са драгоценим људским спокојем, прати представу која се, на тренутак прекинута, наставља. Дечака као да представа превише не занима; наставља да игра своју игрицу на мобилном. Убрзо, представа се поново захуктава и распаљује, отпаци лете на све стране, па се госпођа са децом повлачи са сцене да би, убрзо, праћена онима којима је Гарсијина истинољубивост досадила, напустила дворану.