Резервоар за воду, или за печурке

Краљево – На брду Пањевац, изнад села Чибуковца надомак Краљева, налази се велики резервоар у који може стати пет хиљада кубика воде. Та резерва требало је да се користи нарочито у периоду када ослаби издашност извора и притисак у мрежи, како славине не би биле суве у насељима на вишим градским котама и у солитерима.

Велики резервоар је и коштао прилично, у градњу и повезивање са градском водоводном мрежом широким цевима, дужине 6,5 километара, утрошено је, пре пет година, око 230 милиона динара. Одлука о градњи донета је 2003. године, у једном од кризних периода насталих због, како су тада неке анализе показивале, фенолом затроване „иброваче“. Може се, дакле, рећи да је то решење било помало принудно и исхитрено, политичари су хтели да одобровоље грађане а стручњаци су својим пројектима „покрили“ њихову намеру. Како су представници власти говорили „да се гради и коначно почне са дугорочним решењем водоснабдевања овог града“. Тако би резервоар био касније и саставни део тог великог пројекта, односно довођења воде са реке Студенице до Краљева и околних градова, а у првој фази са Лопатнице.

На тадашње примедбе и питања, посебно стручњака и руководства ЈП „Водовод“, са директором Марком Ромчевићем на челу, зашто градња почиње од „крова“, будући да вода са „извора“ удаљеног више од двадесет километара још није ни захваћена а камоли доведена, политичари и стручњаци градске дирекције за комуналну изградњу су одговарали да ће до градње бране на Лопатници, фабрике воде и постављања цеви, резервоар служити за изједначавање притиска на подручју града.

Међутим, протеклих пет година дало је за право онима који су негирали оправданост тог улагања. Резервоар никада није напуњен водом, притисак се изједначава другачијом „техником“ па у Краљеву, упркос лошој хидролошкој ситуацији, последње две, три године у свим градским четвртима има довољно воде.

Стога је резервоар од окончања градње закључан и празан, додуше није зарастао у коров и трње, јер лепо ограђен плац од скоро једног хектара, мештани лети користе као пашњак за овце.

– Не знам зашто га бар некоме не издају у закуп, пошто је покривен бетоном и земљом. Баш би то био одличан простор за гајење печурака – каже у шали Милан Маријановић, први комшија резервоара и жали се да су му пут до куће током градње оштетили тешки камиони.

У краљевачком јавном предузећу „Водовод“ о резервоару неће да говоре, или тврде да то није њихова, већ „политичка инвестиција“. Они су одавно у другим „водама“, јер у сарадњи са једном немачком банком, уз кредит и донацију, имају друге развојне планове. Свесни су да је вода са Лопатнице далеко и све даље, пошто је за реализацију тог пројекта потребно на десетине милиона евра, рецимо, само десетак милиона коштала би фабрика воде...

– Нама је приоритет да наредних година потпуно санирамо постојећа изворишта, из којих сада, а има 28 бунара покрај Ибра, добијамо око 360 литара у секунди. То је за 29.000 корисника довољно, а моћи ћемо да испоручујемо и још више – до 460 литара у секунди. У плану нам је и уградња неких постројења за побољшање квалитета воде, затим за пречишћавање отпадних вода, а улажемо и у поправку градске водоводне мреже, дужине око 600 километара, како бисмо смањили губитке – каже за „Политику“ Ранко Ђекић, технички директор „Водовода“.

Тако ће се, по свему судећи, резервоар у Пањевцу користити и даље само као најскупљи „тор за овце“ и још један доказ скупе политизације струке. И то баш у Краљеву, где је било прилике да се на својим грешкама учи, будући да је пре више од две деценије, такође зарад дугорочног решавања водоснабдевања, грађен велики цевовод до језера у близини Крагујевца. Међутим, отуда је вода текла кратко време а сада, да цеви не би иструлиле, тече обрнутим од замишљеног смера, односно од Краљева према Крагујевцу и користе је мештани села између ова два града, понајвише за заливање њива и башта...

Мирољуб Дугалић