Инфлација расте у години пред изборе

Преварио се Алберт Јегер, шеф мисије Међународног монетарног фонда, када је неколико недеља пре почетка преговора са Владом Републике Србије рекао да дневни ред шесте рунде ни за кога неће бити изненађење. По доласку у Србију, сам је био највише изненађен, јер се осим ребаланса буџета за ову и фискалног оквира за наредну годину, за преговарачким столом расправљало о још једној теми – инфлацији. Не брине Међународни монетарни фонд, тврде учесници преговора, само то што ће раст цена ове године пробити горњу границу од планираних осам одсто. Непријатно изненађење за чланове вашингтонске мисије било је то што све указује да ће и догодине раст цена бити већи од нивоа који је планирала Народна банка Србије (4,5 плус, минус 1,5 одсто).

Јер, нека поскупљења цена под државном контролом одложена су за следећу годину, а додатни притисак биће и повећање тражње, односно то што ће плате и пензије бити одмрзнуте па ће народ имати више новца да купује. За разлику од прве половине ове године, када због мале тражње и замрзнутог стандарда трговци нису могли да дижу цене, догодине централна банка неће имати таквог савезника у одбрани свог основног циља.

Такође, за преговарачким столом нашао се и предлог ребалансираног буџета за ову годину, прекројен по знатно другачијем рецепту него што је ММФ пре неколико недеља сугерисао. Па је тако уместо шест милијарди, прерасподељено нешто мало више од 16 милијарди динара. Српска влада се досетила како да минус у буџету задржи на договореном нивоу од 4,8 одсто бруто домаћег производа, а да обезбеди новац за повећану потрошњу. И то тако што су, захваљујући инфлацији приливи у буџет повећани. Судбина овако прекројеног буџета зависиће од тога да ли ће ММФ инсистирати да минус у консолидованом буџету не пређе 150 милијарди динара или ће се држати процента од 4,8 одсто БДП-а који отвара већи простор за потрошњу.

– Тек је почетак преговора, па је то питање остало без одговора – објашњава један од учесника у разговорима две делегације.

Такође, Међународни монетарни фонд није кориговао процену економског раста од 1,5 одсто када је о овој години реч, иако се чланови Владе Србије надају да ће он бити нешто већи од очекиваног. Да није свеједно која ће се процена наћи на столу сведочи и ових дана неколико пута поновљена рачуница да већи економски раст отвара и већи простор за потрошњу.

Међутим, да већа инфлација није била баш толико изненађење за учеснике у преговорима сведочи и Писмо о намерама које су пре нешто мање од месец дана (по завршетку пете рунде преговора) потписали премијер, гувернер и министарка финансија. У овом документу се наводи да ризик од повећања цена у другој половини године може да буде узрокован лошом жетвом и повећањем цена пољопривредних производа. Истина, у писму није изражена забринутост да ће тај притисак бити толики да пробије горњу границу од осам одсто за ову годину, као и шест одсто за следећу.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, зато очекује да ће Народна банка морати да коригује свој циљ када је о инфлацији за следећу годину реч.

– За колико, то је сада немогуће рећи. Али једнократна повећања цена струје, гаса, комуналија нису толико важна. Са друге стране, повећање плата, цена потрошних добара и услуга и чак веће камате... све ће то утицати на убрзање инфлације. Кључно је да су значајно подстакнута инфлаторна очекивања, тако да ће постојати стални притисак на раст плата и других доходака и стога и цена. Насупрот томе стоји стагнантна производња, тако да прети стагфлација, односно стагнација производње уз убрзање инфлације. Осим ако бржа инфлација не повуче производњу, што се може догодити ако се повећа увоз – објашњава Глигоров додајући да ће од свих тих очекивања зависити и са којом ће се инфлацијом рачунати када се буде састављао буџет за 2011. годину.

У Србији су, додаје Глигоров, инфлаторна очекивања заснована на ономе што се очекује да ће чинити фискалне власти, односно на томе да ли ће Влада тежити да троши више, како због социјалних притисака, тако и због приближавања избора.

Исто мисли и професор Милојко Арсић, економски саветник премијера. Стопа инфлације у великој мери зависиће од тога колико ће Влада моћи да се одупре притисцима за додатно повећање плата и пензија, као и већим субвенцијама привреде.

– Лоша је комбинација то што у Србији имамо рестриктивну монетарну политику и експанзивну фискалну политику. Јер, кад НБС затегне стеге, то осете сви грађани, а кад влада попусти каиш, односно повећа потрошњу, то се одрази само на неке. Зато је боље водити обрнуту политику – објашњава Арсић.

Баш због инфлације у следећој години било би боље да ММФ током ових преговора ниво минуса у државној каси не веже за проценат, већ за апсолутни износ од 120 милијарди динара. Међутим, Арсић се боји да се то неће догодити.

А. Николић