Имате пријатеље у ЕУ

Одлуку Савета министара ЕУ о прослеђивању српске кандидатуре Европској комисији, шеф чешке дипломатије Карел Шварценберг схвата, како каже, „врло важну за њега лично”, будући да се у прошлом мандату, у време чешког председавања ЕУ, на сваком састанку Савета министара залагао за наставак европских интеграција Србије.

У разговору за „Политику” Шварценберг описује минули понедељак као „диван дан за Европу и за Србију” у којем се доказало да „Србија има много пријатеља и да није сама”. Он истиче да Косово неће бити услов на путу Србије ка ЕУ, али да је потребно остварити „конкретну, здраву сарадњу” у целом региону. Према његовим речима, сада је Србији „отворен пут ка ЕУ”.

Ипак, Холандија може на десетине пута да заустави Србија на путу ка чланству у ЕУ уколико се Ратко Младић не нађе у Хагу?

Хапшење Ратка Младића је и даље услов, међутим мислим да је порука о европском путу Србије послата. Чак ју је и холандски шеф дипломатије подржао. Наравно, ту је став холандског парламента који инсистира на хапшењу оптужених за ратне злочине. Међутим, мислим да ако се будемо држали мапе пута, нема опасности. Али, морате да се држите мапе пута придруживања ЕУ.

Како оцењујете билатералне односе Србије и Чешке Републике?

Наши односи су одлични на свим нивоима. Имамо веома добре односе и бројне заједничке пројекте и партнерства. Морам да напоменем да наше пријатељство потиче још 1968. године када су бројне чешке избеглице нашле уточиште у Београду у тадашњој Југославији.

Да ли је могуће унапредити економску сарадњу две земље?

На томе морамо много да радимо. Протеклих неколико година побољшали смо економске везе, трговинска размена расте, али постоји још доста простора за унапређење. Чешке компаније, које су већ овде, заинтересоване су за још веће инвестиције, а и Србија је веома примамљива за остале чешке инвеститоре. На нама је да створимо добру средину за њихове инвестиције. Премијер Србије ускоро долази у Праг и мислим да ће акценат целе посете бити на побољшању економске сарадње.

Недавно сте генералног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена обавестили о планираном смањењу броја чешких војника на Косову са 500 на 90. Зашто мислите да је НАТО спреман за смањење трупа Кфора и да не постоји ризик од тензија?

Без сумње, безбедносна ситуација на Косову је много боља него пре неколико година. Прошле седмице је део надлежности пребачен у ресор косовске полиције и није било никаквих проблема. Не очекујем никакве тензије на Косову и сматрам да се ситуација стабилизује. Осим тога, и финансијска криза је утицала на нас да одлучимо да смањимо трупе на Косову, као и то да су наше трупе ангажоване и у Авганистану, где намеравамо да повећамо број војника. Ипак, пратимо ситуацију на Косову и имамо снаге које у случају потребе у најкраћем могућем времену могу да дођу на Косово. Али, не видим да ће за то имати потребе.

Праг је инсистирао и успео да добије други мандат да чешка амбасада у Београду буде контактна амбасада НАТО-а у Србији, упркос томе што је незванично Београд лобирао да то буду земље које нису признале Косово. Зашто сте толико инсистирали на овој ствари?

Тако је, Београд је лобирао за земље које нису признале Косово. Ипак, ми смо веома заинтересовани за Србију и желимо да поделимо наше богато искуство у Авганистану и другим мисијама НАТО-а широм света. Сматрам да смо у бољој позицији да будемо контактна амбасада од осталих земаља. Осим тога, овде имамо и веома добру амбасадорку и одличне дипломате који се баве безбедношћу, тако да сматрам да је наша амбасада у Београду права за овај посао.

Да ли мислите да би Србија требало да уђе у НАТО и шта би биле предности евентуалног чланства у алијанси?

Сада није време за то, али сматрам да би то била најбоља ствар за безбедност Србије. Ту је и економски фактор о којем могу да причам из чешког искуства. Од кад смо постали чланица алијансе, стране инвестиционе и консултантске банке су много боље оцењивале Чешку Републику тако да је дошло до значајног пораста страних директних инвестиција, што нам је помогло и на путу ка чланству у ЕУ. Рецепт је једноставан: новац долази тамо где је безбедно.

Значајан је и пример Француске. Они имају најефикаснију војску у Европу и схватили су да су технички губили зато што нису учествовали у војној команди НАТО-а и размени информација између држава чланица. Уколико је француској војсци неопходна сарадња у НАТО-у, шта рећи за мале војске као што су чешка или српска.

Дакле, сматрате да је скоро немогуће да Србија остане војно неутрална, узимајући у обзир глобалне безбедносне ризике?

То је, наравно, одлука коју ће донети Србија, а не ја или неко други. Имате пример Аустрије као неутралне земље, али њу окружују земље као што су Швајцарска, Словенија, Лихтенштајн и друге. С друге стране, аустријске трупе учествују у мисијама НАТО-а, тако да се војна неутралност све мање схвата на стари догматски начин.

На недавном састанку министара одбране и спољних послова земаља НАТО-а поново се чула идеја о успостављању противракетног система, који се разликује од оног за који се залагао Џорџ Буш. Где сада видите улогу Чешке Републике у том пројекту?

Идеја противракетног система је, према мом мишљењу, добра јер прави безбедносни кишобран који ће бити усмерен не толико на одбрану од ракета дугог домета колико на ракете кратког и средњег домета. Чешка улога у том пројекту ће бити у складу са одлукама НАТО-а, при чему су на нашој територији већ распоређени информациони центри који помажу функционисању алијансе. На НАТО-у је да одлучи где ће бити распоређене инсталације у оквиру будућег противракетног штита.

Да ли је могуће и да се Русија укључи у тај безбедносни систем?

Били би добро кад бисмо постигли договор са Русима. И то би такође било у руском интересу. Наравно, засад Руси имају своје идеје, а НАТО своје идеје и биће неопходно доста усаглашавања да бисмо постигли договор, уколико уопште постигнемо договор. Али, у суштини, то је добра идеја којом би могао да се превазиђе мањак међусобног поверења.

Ненад Радичевић