Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Храбро срце Шкотске

Храбро срце Шкотске
Део замка Единбург у којем се одаје част погинулима за славу Шкотске (Фото О. Поповић)

ЕДИНБУРГ, септембра – "Тишина, молим за храбре и славу." Продоран глас голобрадог младића у моменту је утишао туристе Сале части у чувеном замку у Единбургу, јединој просторији у којој није дозвољено сликање камерама и фотоапаратима. То је део Националног меморијалног војног музеја, срца овог замка, који је друго стециште по броју посетилаца из целог света – одмах иза чувеног лондонског Тауера. Овде годишње продефилује приближно милион туриста. Подразумева се да се сенима шкотских војника поклоните у савршеној тишини. Одавде су бродовима кретали у освајање света, али и у борбу за сопствену независност. Последњих година Единбург је посебно поносан на шкотски парламент чије је седиште баш овде.

Краљичини салони

Лекција из историје у единбуршком замку је тиха и величанствена. Ногу пред ногу, по црвеном тепиху, строго у чувеном британском "реду" са зидова посетиоци читају где су војне чете шкотске крвариле: уздуж и попреко Индије и осталог дела Азије, Африке, Европе. Све побројано, ништа пропуштено. Чини се да борба на најмањој ливади и на широком пространству Галипоља имају исту вредност, када је реч о погибији војника. Слава онима који су умрли за Шкотску, уосталом крупним словима је уписано у овом делу утврђења, данас претвореног и грандиозни музеј. У Грејт холу налази се и импресивна изложба оружја и војне опреме.

Замак Единбург пример је, заправо, стратешки феноменално изграђеног војног утврђења. На самом улазу две импозантне статуе – једна припада Вилијему Волису, најславнијем шкотском хероју, овековеченом у филму "Храбро срце" у лику Мела Гибсона, а друга је лик Роберта Бруса, оног што је, сећате се, прво издао јунака, а затим окупио још већу војску и извојевао независност Шкотске и постао њен први краљ. Тест питање водича да погодимо која је од две статуе, исте величине, чувени јунак Шкотске кога смо упознали захваљујући холивудској машини. Сви гласамо за млађег, лепшег, а не лик неког бркатог, старог мргуда. Погрешно, наравно. Иначе, још једна потврда да холивудским филмовима не треба веровати: у филму "Храбро срце" једва да је пала кап кише, у стварном Единбургу и Шкотској киша као да не престаје.

Замак је и некадашња краљевска резиденција, па велики део утврђења заузимају салони Квин Мери "краљице од Шкотске", портрети синова које је родила да владају Шкотском – краља Џејмса Четвртог и Џејмса Првог од Енглеске... Све је ту: где су јели, где спавали, где се молили, а пре свега, имали сјајан поглед на све непријатеље, јер са замка пуца поглед на само море и сва околна брда.

Плотун у један

Са овог места пружа се чудесан, панорамски поглед на град који има више од 440.000 душа. Единбург је престоница Шкотске и данас добрим делом живи од туриста и уметничког фестивала, који траје током августа. Тада се број становника удвостручи, а град постаје фестивал и сајам књига, позоришних представа и књижевних представљања, музике, филма, фотографија...

Сам замак је импозантан, подигнут на гранитној, вулканској стени, 80 метара изнад града. Нашло се ту места и за редове топова. Из једног, плотун у један сат – свакога дана изузев недељом, тачно у један сат после поднева, испаљује се плотун. Некада, људима на бродовима то је био знак да подесе часовнике, данас у служби туризма и чувања традиције.

Пре него што се напусти ова предивна Еспланада, у североисточном углу налази се мали гвоздени зид, назван Зид вештица, а као сећање на време када су многе жене жељу да мисле својом главом – платиле главом. Аутентично и уверљиво, на моменте застрашујуће изгледа изложба "Ратни заробљеници" – у просторијама дубоко под земљом, са много степеника, лавирината... Ћелије са разапетим мрежама – лежаљкама, на бурићима скромна вечера, флаша рума, расуте домине, сено на којем се спавало, подеран веш... Мултимедијалну изложбу прате гласови – наређења, од којих се у затамњеним просторијама туристи леди крв. Још само фале затворски пацови...

За време Другог светског рата у замку Единбург налазила се, иначе, и велика болница за рањенике.

Од оволике историје човек огладни. Групе туриста организовано стижу на типичан единбуршки ручак. Опрезни се држе лососа и хамбургера, радознали пробају шкотске чорбе. Наравно да су у делу Шкотске где киша пада од септембра до јуна, кувари смислили дивне супе да загреју стомак покислог туристе, једино је потребно вероватно барем годину дана да се странац навикне на густу чорбу од поврћа са овчетином или "кук-а-леки-суп", са комадићима пилетине, сочива, пиринча и ко зна чега још.

Сувенир који се мора понети из Единбурга је обавезно маслени кекс, "шортбред" из најстарије шкотске пекаре, основане још 1830. године. Принцес стрит је најпопуларнија шопинг зона у Единбургу и уз мноштво продавница са сувенирима и џемперима од шетланда, шаловима од кашмира, тартан килтовима са шарама свих кланова, ту су и све најчувеније фирмиране светске продавнице.

Единбург се дичи и прелепим уским улицама, где свака зграда, наравно, има своју историјску причу. Кућа у којој је рођен Александар Бел, проналазач телефона, па сер Валтер Скот, књижевник, сер Артур Конан Дојл, отац чувеног Шерлока Холмса. Списак познатих широм света, који су заплакали први пут у породилишту у Единбургу, релативно малом граду, више је него импресиван. Из места ушушканог између брда и мора, потиче премијер Тони Блер, нобеловци, Макс Бор и Џејмс Максвел, Џоана Роулинг, која је књигама о Харију Потеру усрећила децу широм планете, отуд је шармантни Шон Конери, али и Јан Вилмут, научник који је клонирао прву овцу Доли. Чак су и филозофи Дејвид Хјум и економиста Адам Смит рођени у Единбургу. Напуштамо Единбург у кишно поподне уз питање ко је од славних, уопште рођен у Лондону.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.