Колико вреди наш бакар

БОР – И поред великог интересовања иностраних компанија за куповину Борског комбината бакра, није потпуно извесно колико ће се од 19 заинтересованих, колико их је до сада незванично слало понуде, и званично јавити на тендер, расписан од 1. септембра до 30. октобра. Многи заинтересовани ће тек да се прерачунавају, а неки су, свакако, збуњени и све гласнијим и отворенијим спорењима, стручним и лаичким, око концепције званично усвојене стратегије Владе Србије о реструктурирању и приватизацији борске компаније.

Није мали број оних који замерају влади што продаје безвредну имовину у виду дотрајале опреме, а не и укупан капитал са великим рудним богатством, веома употребљивом инфраструктуром и радним и стручним искуством запослених. Једна је цена ако се продаје имовина, а сасвим друга ако се продаје и капитал. Није свеједно и што је Комбинат са три своје производне целине (рудници у Бору, рудник у Мајданпеку и Борска топионица бакра) званично понуђен по цени од 266,7 милиона евра, а не по некој вишој, процењеној, незванично, на милијарду и 200 милиона евра.

Разлика у процени вредности имовине је, дакле, огромна, баш као што су различита и мишљења о томе колики је стварни дуг борске компаније (600 милиона долара или 77 милиона евра). Затим, има ли, или нема, прекобројних радника, има ли довољно капитала да би и радници Борског комбината добили акције (наводно нема), да ли је неопходно да и држава има свој контролни пакет акција, што постојећом концепцијом није предвиђено.

Замерке стратегији и небризи

Оштре замерке владиној стратегији званично изриче Самостални синдикат борске компаније, а званично су се против ове стратегије изјаснили и одборници Бора и Мајданпека. На овој страни су и истакнути стручњаци, садашњи и бивши руководиоци и сарадници, Нинослав Цветановић, др Милорад Грујић, академик техничких наука, др Родољуб Станојловић, као и бивши успешни руководилац у борском комбинату и смедеревској железари Светислав Радивојевић Цаце.

Прва тројица су се огласила стручним радом који ће ускоро бити саопштен на традиционалном Међународном саветовању стручњака рударства и металургије у Бору. Они кажу да владина стратегија није добра и да Влада Србије уопште и нема одговарајућу стратегију за индустрију минерала у нашој земљи. Замерају влади и што се у минуле три године није домаћински односила према борском комбинату и што није искоришћена изузетно повољна цена бакра на Лондонској берзи (већа од девет хиљада долара за тону) за темељнију обнову дотрајале опреме и боље пословање и бољи стандард рудара и грађана Бора и Мајданпека. Израчунали су да је због таквог "нехајног" односа државе према бившем борском гиганту бесповратно изгубљено 400 милиона долара чистог профита, на велику штету и компаније и државе.

На истој линији са поменутим стручњацима је и др Милан Јанић, професор математике на Техничком факултету у Бору. Овај познати представник ортодоксне линије социјалиста у рударском граду, и посланик у три сазива републичке и савезне скупштине, категоричан је у ставу да би држава у предстојећој приватизацији морала да има бар 40 одсто сопствених контролних акција. То је, вели, могуће, јер те акције држава може "да заради" по основу дугова које борска компанија има према државним јавним предузећима. Другачије се, сматра Јанић, неће моћи спречити самовоља странаца, будућих власника, ни у односу према радницима, ни у односу према екологији и здрављу Борана.

Нема довољно "добровољаца"

Да све не иде глатко, како су то владини представници одредили, а на основу процене приватизационих саветника из света, а без консултовања борских стручњака, видљиво је и по изјашњавању "прекобројних" за узимање отпремнина. Било је предвиђено, званичним огласом, да изјашњавање буде завршено до 15. септембра, па је потом продужено још седам дана. Званично, у фирми која се нуди на продају треба да остане 4.693 радника, готово двоструко мање него што их је било пре три године, али многи не желе да буду "добровољци". Актуелно пословодство комбината не успева да их убеди, а извесно је да делују и изјаве из "супротног табора".

Посебно је категоричан и "ратоборан" нови председник борске општине Бранислав Ранкић, посланик радикала у Скупштини Србије. Он категорично тврди да је вредност имовине Борског комбината бакра већа за пет пута него што је званично процењена. Он је формирао и свој стручни тим за процену вредности, тренутне и дугорочне. Ускоро ће тај тим изаћи са својом проценом у јавност, а Ранкић каже да је већ сада извесно да ће борски комбинат у наредних 15 година пословати изврсно и да ће моћи да заради 2,2 милијарде долара. А сада желе да га продају у бесцење. Ранкић сумња у међународни конзорцијум приватизационих саветника. Каже да су ти назовиексперти само "за једно пре подне" проценили вредност борске компаније.

Ранкић позива и на отворену побуну против "наопаке стратегије". Он је ових дана изјавио новинарима:

– Покушаћу да спречим највећу пљачку у историји Србије. Позваћу грађане да спрече улазак нових газда у круг РТБ Бор, ако се не измени овакав модел приватизације...