Сви смо потрошачи

Интересантно је да је већина оних које смо анкетирали имала лоше искуство са продавцима и угоститељима, а као главни узрок за несређеност тржишта наводе неспособност државе да ригорознијим прописима и контролама обезбеди више права за своје грађане. Истраживање је показало и да они ревносно читају декларације, посебно на храни и лековима, а да им економски патриотизам углавном није јача страна јер између домаћих и страних производа бирају– квалитет. Хипермаркети и мале радње готово су једнако популарни, плаћање картицама преовлађује, а у потрошачке организације познати углавном немају много поверења. Ево како су на питања о познавању права потрошача и прилика на тржишту одговарали неки од наших саговорника.

Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине Србије

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Нажалост, све: од млека и млечих производа, преко меса, поврћа до воћа.

Зоран Кесић, новинар и водитељ                        

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Једна баба у киоску ме је преварила. Ја плаћам такси, али у новчанику имам само једну црвену хиљадарку. Таксиста, по старом обичају, нема да ми врати кусур па ја излазим из таксија и на киоску купујем сок, да бих уситнио новац. Баба ми враћа 150 динара кусура.

„Како 150 динара када сам вам дао хиљаду”, питам.

„Не, не. Дали сте ми 200”, каже она.

„Ама хиљаду госпођо, па ево га таксиста, зато сам и купио сок”, упоран сам.

„Не, дали сте ми 200, ево нигде у каси немам хиљадарку”, наставља она.

Позвао сам и полицију, али ништа нису могли да ураде, кажу ситно је и нема никаквих доказа.

Биљана Крстић, вођа групе „Бистрик”          

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...

Обрадује ме сваки пут насмејано, пријатно лице, добро расположење и „добар дан, изволите, хвала лепо”... Није тешко бити фин.

Слободан – Бода Нинковић, глумац                    

Увозна или домаћа роба?   

Битно је да ми се роба свиђа, а да ли је домаћа или увозна о томе мање водим рачуна. Мислим да и заједница треба мало да се замисли у вези са тим. Јер ми не користимо 90 одсто наших ресурса бар што се тиче производње хране. Морамо да почнемо сами да радимо, простора за креативнији приступ постоји и што се креативније будемо понашали све ће више бити домаће робе која по квалитету може да буде врло конкурентна... Само треба да радимо.

Драгана Огњеновић, модни креатор и дизајнер                    

Да ли купујете на снижењима?

Готово никада, не волим гужву, разбацане изгужване и често уфлекане ствари, које још и морам да платим. Реално, немам нимало потрошачки менталитет.

Љиљана Хабјановић-Ђуровић, књижевница                   

Добре ципеле су...

Удобне ципеле, по пристојној цени. Никад ми не би пало на памет да купим „брендиране” ( каква ужасна реч!) ципеле, ташну или одећу. Сматрам да су њихове непристојно високе цене порез на снобизам и да особе које их носе, и још се тиме јавно диче, показују социјални аутизам и готово неморални степен безосећајности према највећем броју грађана Србије.

Наташа Миљковић, новинар РТС-а         

Ко штити права потрошача у Србији?

Поред превише покрета за потрошаче мени се чини да само „Политикин” „Потрошач” чува све нас који купујемо. Ово кажем без намере да подилазим. Теме које обрађујете говоре да људи ипак имају коме да се обрате. И, те теме су разлог због којих, неки други, не смеју ни да вас читају. Никада не знају на којој ће се страни наћи.

Исидора Бјелица, књижевница                            

Да ли чешће користите картице или готов новац

Ја никада немам готовину. Увек само картице. У принципу стално трошим новац унапред. То је страшно. Са једне стране када купујем немам осећај да је то новац и лако га потрошим, а онда када ми дођу банковни извештаји кукам и запомажем и још кад видим камату плачем. Ја сам роб картица. Са једне стране чињеница је да сам захваљујући пребацивањем са једне на другу картицу себи успела да омогућим неке ствари које иначе не бих али са друге стране ја сам жртва картица и питам се да ли ћу и после смрти имати неке заостале камате на риволвингу које ће отплаћивати моји праунуци...

Неда Арнерић, глумица                        

Хипермаркети или мање локалне радње?

Једноставнији и дражи су ми хипермаркети, али пошто живим у крају који их нема осуђена сам на мање продавнице у којима су цене знатно више. У хипермаркет идем једном месечно, али пошто не могу да се контролишем често купим и оно што ми не треба.

Раша Попов, писац                              

Шта никада не купујете?

Путер, омиљено јело наше младости. Иберцигере, зимске капуте. Обучем своју нову кинеску јакну први пут, нову-новцату, а кум ми каже: „Шта је, куме, вадиш јакне из нафталина!”. Жалим се једном господину у дугом црном иберцигеру, он ми поносито одбруси да он ни у бунилу не би обукао кинеску јакну. Шта ћеш, има нас разних.

Ивана Михић, глумица             

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

И јесу и нису, зависи од „џепа”.Знам неке људе, пензионере, који одлазе само у бакалницу на углу или на пијацу. Велики супермаркети наведу нас да купимо и низ непотребних ствари као и тржни центри. У њима нам очи постану огромне, душа дечја,а жеља готово незајажљива. Тамо одлазим са списком мени потребних ствари и покушавам да га се чврсто придржавам. Опет, поред бутика са одећом и самоуслуга, у тржним центрима се налазе и биоскопи, куглане, ресторанчићи, кафеи... Волим да их посећујем и када не идем у куповину, управо зато што нуде ове додатне садржаје. Атмосфера у њима је радосна и прилично је живо, притом нема саобраћаја моторним возилима, заштићени смо од временских непогода...

Мира Адања-Полак, аутор емисија „Мира Адања-Полак и ви” и „Ексклузивно”

Да ли су грађани довољно информисани о својим потрошачким правима?

Ви сте покренули образовање потрошача и иницирали настанак неких институција које ће контролисати исправност производа и пресуђивати да ли је купац у праву када враћа неисправан производ.

Горица Нешовић, новинар и водитељ                   

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Свакако да су променили наш доживљај куповине. Често виђам комплетну породицу у хипермаркету, то је некима и излазак, нарочито ако се налазе у неком тржном центру. Пре свега је добар осећај да се не гурате између гондола. Колица су велика, робе има у изобиљу, мами да се купи и оно што нам уопште не треба, али мислим да смо се некако већ рационализовали. Сећам се оних невероватних гужви као да се дели џабе. Ствар је у томе што смо дуго били ограничени на одређени број артикала на тржишту и онда одједном добили толики избор. Овде човек већ годинама може да бира само шта ће да купи и код кога, неки животни избори у другим сегментима су врло дискутабилни. Сећам се пре неколико година, око Нове године, муж и жена са двоја колица пуна до врха и преко врха. Питала сам се где ће то све да стрпају и шта им толико треба, а онда схватим да смо годинама ограничени и да се људима указала прилика да напокон имају нечега вишка. Годинама смо крцали залихе и све се куповало из страха да ће да нестане. Е, то се променило. Сви знамо да има свега увек, и то је добро.

Мерима Његомир, певачица

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Мислим да нема јер се код нас распродаје само роба лошијег квалитета за разлику од иностранства где су сезонске распродаје и где можете купити робу најбољег квалитета само зато што пролази сезона или због тога што су остали само неки бројеви од целе колекције.

Милан Ђурђевић, „Неверне бебе”            

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Минимум једном недељно обављам ту главну, велику куповину кућних потрепштина. Имам круг пријатеља са којим највише уживам да проводим време у неким кућним варијантама које подразумевају оно што је и најбоље – домаће припремање хране.

Гордана Суша, новинар                    

Да ли читате декларације?

О, да, и декларације које су често нечитке и место, односно земљу производње, а ако је о прехрани реч датум паковања и трајања. И оно што ме највише брине јесте брљање са дечјим играчкама произведеним у Кини са додацима олова и разних отрова.

Александар Петровић – Аца Селтик, певач групе „Ортодокс Келтс”

Да ли сте некада тражили заштиту потрошачких организација?

Нисам још имао прилике да се обратим удружењу за заштиту потрошача, пошто су све рекламације до сада биле уважене, а надам се да никада нећу морати да им се непосредно обратим.

Гордан Кичић, глумац 

Шта је квалитетна храна?

На првом месту важно ми је да храни није истекао рок трајања, купујем проверено и немам обичај да испробавам нове производе. Квалитетна храна је она која нема много масноћа и шећера...