Неправилност у свакој трећој пекари

У трећини пекара у Србији постоји бар једна неправилност, показали су резултати велике контроле квалитета хлеба коју је почетком године у 170 градова широм земље спровело Министарство пољопривреде.

Контролисане су углавном мање пекаре, јер у њима, како кажу у пољопривредној инспекцији, има највише проблема. Од 728 објеката у чак 236 уочене су неправилности.

И док је утврђено да 58 пекара нема минималне техничке услове за производњу хлеба, према резултатима истог истраживања, ова основна животна намирница на нашем тржишту задовољавајућег је квалитета.

Такви резултати могу да унесу забуну међу потрошаче, али у инспекцијама објашњавају да кршење појединих прописа или неиспуњавање свих услова из правилника не мора да значи да је векна лошег квалитета.

– Дужност сваког пекара је да нов прехрамбени производ, у овом случају хлеб, пошаље на анализе, а то мора да уради и увек када мења процес производње или почне да користи нове сировине. То нису испоштовале 172 пекаре – рекао је Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције, у чијој је надлежности контролисање квалитета ове намирнице.

Највећи број неправилности односио се управо на то што пекари нису обавили такве анализе, а то се евидентира као неправилност иако су њихове векне исправне.

Слично је и са декларисањем, другом великом бољком наших пекара и трговаца. Здравље грађана неће угрозити погрешно наведена грамажа или када се обојени хлеб означи као црни. Али, у сваком случају, реч је о обмани потрошача и о прекршају.

Што се тиче декларација, грешака је било у 118 објеката, а потрошачи би ваљало да знају да су пекари дужни да осим упакованог, декларишу и хлеб који продају у ринфузу. Зато, кажу у инспекцијама, трговац мора да осим цене на рафу истакне назив произвођача, као и грамажу. Било је, ипак, и пекара у којима су пронађене векне које би могле да угрозе здравље потрошача.

– У три узорка пронађене су повећане количине олова. Те пекаре су затворене и поднете су кривичне пријаве, а одмах је уследило и испитивање брашна, воде и других сировина – објаснио је Душан Пајкић, директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде, а, како сазнајемо, реч је о пекарама у три војвођанска града – Сомбору, Зрењанину и Кикинди.

Након добијања резултата анализа у 22 пекаре је забрањена производња, поднето је 226 захтева за покретање прекршајних пријава, а инспектори су издали и 203 решења за отклањање недостатака, наводи се у саопштењу пољопривредне инспекције.

Јануарска акцијска контрола квалитета и безбедности хлеба прва је која је спроведена у складу са Законом о безбедности хране, усвојеним пре више од годину дана, а иницијатива је потекла од Националне организације потрошача Србије (НОПС).

– То смо урадили јер нам се већ дуго јављају потрошачи који имају примедбе на квалитет хлеба. Ови резултати нису коначни, јер сигурно има неправилности и у неким пекарама које ове контроле нису обухватиле – каже Горан Паповић, председник НОПС-а.

Ипак, први човек Генералног инспектората оцењује да је квалитет хлеба у Србији задовољавајући. Нису пронађене векне зачињене недозвољеним адитивима или конзервансима, није било хлеба са жишком или пикавцима, нити брашна по којем су шетали мишеви.

– Сада знамо који су највећи проблеми у пекарској индустрији и иницираћемо доношење нових правилника о хлебу. Увидели смо и да су појединим пекарима потребна упутства и позивамо их да нам се јаве за савете – каже Пајкић.

----------------------------------------------------------------------- 

Врло добар квалитет

Хлеб на београдском тржишту углавном је врло доброг квалитета показало је последње истраживање, које је у марту протекле године спровео београдски Покрет за заштиту потрошача.

– Испитивањем је било обухваћено 38 узорака хлеба различитих произвођача који се продају у Београду, а лабораторијска испитивања извршена су на Институту за прехрамбену технологију Пољопривредног факултета у Земуну. Ниједан узорак није био опасан по здравље потрошача, а одличног квалитета било је 34,2 одсто хлеба. Врло доброг 42 одсто, а доброг 13,19 одсто узорака овог пекарског производа. Степен киселости, влага и проценат соли углавном су у складу са прописаним нормама – објаснио је Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

------------------------------------------------------------------------- 

Хасап обавезан од јуна 2011. године

„Према Закону о безбедности хране предвиђено је да и пекарска и кондиторска производња имају уведен Хасап стандард, односно овај пропис намеће обавезу успостављања система самоконтроле свима који се баве производњом хране. Сви су у обавези да пословање ускладе са Законом најкасније две године од дана ступања овог закона на снагу, тако да је 10. јун 2011. године рок када ће и произвођачи пекарских и кондиторских производа бити у обавези да у потпуности успоставеХасап систем”, рекли су у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Главни циљ Хасапа је, додају, да се успостави превентивнисистем који осигурава безбедност хранеу свакој фази производње, прераде и дистрибуције, чиме се доприноси елиминисању ризика или његовом смањењу на прихватљив ниво по здравље људи.

– Уместо традиционалног начина контроле готових производа, Хасап систем делује превентивно тако да се најпре идентификују ризичне тачке производње – кажу у овом министарству.