Кадрови пре статуса

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. септембра – Питања смо добили, одговоре ћемо послати чим буде могуће. Тако је словеначко министарство иностраних послова данас узвратило хоће ли одговорити на пет питања које је јуче добило у вези са припремом школовања државног кадра Косова у Центру за европску будућност (ЦЕП) у последњој седмици октобра. Иако су питања једноставна, између осталог – није ли школовање косовске државне структуре у словеначком ЦЕП-у прејудицирање резултата преговора између Београда и Приштине, и на основу које одлуке је словеначки МИП термин школовања одредио за октобар 2006, односно значи ли то да словеначки МИП поуздано зна да Косово неће остати део Србије и значи ли то да ће Косово прогласити државност већ ове јесени – из Рупеловог министарства до закључења овог броја нашег листа није стигао никакав одговор.

"Питање је осетљиво, без Рупела не смемо да кажемо ништа а њега тиме не смемо да узнемиримо у Њујорку", саопштио је "Политици" извор из словеначког МИП-а који је желео да остане неименован. Што се самог ЦЕП-а тиче, данас је из службе за односе с јавношћу стигао кратки одговор да образовање косовских државних службеника не представља корак ка прејудицирању преговора, а да је пројекат припремљен у Центру који ће га и финансирати. Полазници ће бити функционери јавне администрације Косова, а списак полазника још није коначан, јер се "припрема у сарадњи с јавном управом Косова".

Ако се зна да је највиши руководећи орган ЦЕП-а Управа коју чине министар Димитриј Рупел и шака његових личних саветника и државних секретара, јасно је да Центар живи на јаслама владе Јанеза Јанше, иако је у перспективи да новац црпи из разних ЕУ фондова, пошто је његова парадна улога не само "стручна помоћ државама кандидатима или потенцијалним кандидатима" за улазак у ЕУ, него и припрема терена за словеначко председавање ЕУ 2008. године. У саветодавном одбору ЦЕП-а седе, између осталих, некадашњи немачки министар дипломатије  Ханс Дитрих Геншер, есејиста Тимоти Гартон Еш, бивши саветник америчког председника Збигњев Бжежински, некадашњи амбасадор у Словенији Виктор Јацкович, Хавијер Солана и, на крају списка – бивши министар спољних послова Србије и Црне Горе Горан Свилановић.

За разлику од словеначких државних органа, који су се одлучили за ћутање, Горан Свилановић, члан "борда" ЦЕП-а, одговорио је да не зна да Словенија припрема школовање државничког кадра Косова, нити је упознат с програмом семинара.

На "Политикино" питање није ли преурањено да Словенија организује наставу за косовске апаратчике, иако статус Косова није дефинисан, Свилановић тврди да није преурањено разговарати шта ће на Косову бити после завршетка разговора о статусу. На питање о активностима ЦЕП-а Свилановић узвраћа питањем: "Није ли време да се постави питање шта ће бити после?"

"Јер, ако обећавате својим грађанима независност, као да ћете све да решите тиме, шта ће бити кад људи кроз шест месеци питају своје лидере – а шта сад? Оптужиће све око себе, тамо ће бити огромно незадовољство; у Србији због кршења статуса, а јачаће и огромно незадовољство на Косову због животног стандарда. Јер стварни изазив за косовске политичаре није статус, већ хоће ли успети да подигну економију или не? Шта ће радити са незапосленима, са стотинама хиљада незадовољних људи? Тема је шта ће уопште бити тамо, хоће ли моћи да се живи нормално уз све проблеме, хоће ли имати функционалну администрацију или не. У том смислу то што помињете да неко хоће да се ангажује да сутра образује те чиновнике – то може да буде само добро. Косово је, на пример, још 2003. почело претпреговоре са ЕУ, али друго је питање да ли на Косову постоји ниво административног капацитета који је за то потребан. Ко ће да води те преговоре? Зато мислим да је добро да се што пре образује тај кадар на Косову који ће сутра, какав год да буде статус, моћи да води разговоре и да управља системом, без обзира на то да ли је реч о економском систему или институцијама", закључује Свилановић.