Скуп гас растерује потрошаче

Одлука државе да поскупљење струје прелије у наредну годину како не би погурало инфлацију био је више него јасан сигнал потрошачима да се ове зиме опет греју на струју јер ће она (бар у првој половини зиме) остати најјефтинији енергент.

У прилог таквој одлуци иде рачуница по којој је загревање стана од 60 квадрата пуњењем ТА пећи само ноћу (целе грејне сезоне) јефтиније око 14.500 динара од грејања тог стана на гас. Упоредна рачуница Агенције за енергетику потврђује да ће они који буду грејали стан од 60 квадрата на гас (по цени од 36,7 динара по кубику) за целу грејну сезону платити 51.000 динара, док ће истовремено грејање на струју односно ТА пећ која се пуни ноћу бити 36.500 динара. Уколико се пећ пали и дању цена ће бити за око 1.500 динара виша од грејања на гас.

Од загревања домаћинства на гас у овом часу јефтиније је и грејање на угаљ (било да је реч о „бановићима”, „вреоцима” или лигниту), за шта за шест месеци треба издвојити од 37.000 до 42.000 динара. Јефтиније ће проћи и они који су прикључени на топлане иако целе године плаћају грејање. Јер ће им рачун за грејање за стан од 60 квадрата бити око 46.400 динара, што је за око 5.000 динара јефтиније него на гас.

Управо је ово главни разлог због ког је око 180.000 гасификованих домаћинстава у Војводини, вођено једноставном економском логиком, масовно почело да искључује гас и ложи кукуруз, брикете или биомасу и тако месечно уштеди и до 10.000 динара.

Поставља се питање како у оваквим околностима очекивати да гас буде енергент будућности, а градња магистралног гасовода „Јужни ток” оправдана, ако гас губи трку са српским потрошачима и ако се зна да је учешће српске индустрије у укупној потрошњи гаса у прошлој години скоро преполовљено и пало на око 34 одсто.

Питање је и како спровести Стратегију развоја енергетике до 2015. године према којој би у Србији требало да буде гасификовано чак 450.000 домаћинстава, ако се зна да их у овом часу има око 190.000 дакле, мање од половине.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, потврдио је да је Србија пошле године потрошила 2,3 милијарде кубика гаса, а да се очекује да ћe ове године потрошња бити као и лане, али само aко будемо могли да га плаћамо.

Уколико би, дакле, дошло до пада потрошње гаса за домаћинства и топлане, a привреда не буде имала потенцијал да прихвати понуђене количине гаса, изградња гасовода „Јужни ток” би за Србију могла да представља само транзит.

Иначе, 2008. године потрошња гаса је била око 2,4 милијарде кубика, а 2009. пала је на 1,8 милијарди. За то време у топланама а и дистрибуцијама које снабдевају домаћинства није примећен осетан пад потрошње. Топланама гас није искључиван, што с индустријом није био случај. Тек крајем године моћи ће да се каже да ли је први пут дошло до смањења потрошње гаса и у топланама.

Упитан шта урадити да би се ситуација у Србији променила и гас као у остатку Европе почео да се троши, Милан Будимир, задужен за односе с јавношћу у Министарству енергетике, потврђује да због нарушених ценовних паритета енергената све већи број потрошача прелази на коришћење струје за грејање уместо гаса.

– То је директна последица чињенице да је струја најјефтинији енергент. Није нормално да електрична енергија буде главни енергент за грејање. Реална ценовна политика у свим развијеним земљама дестимулише потрошаче да користе струју за грејање. Енергетски микс у Србији је значајно поремећен и на дужи рок је неодржив – истиче он.

Електроенергетски систем није, додаје, прављен да снабдева грађане струјом за грејање поготово не по тренутним ценама, које нису ни на нивоу цена у региону, а камоли у Европској унији.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да би се гас више трошио када би се редовније плаћао, јер овако с кредитима које „Србијагас” мора да узима од банака да би платио гас за оне који га не плаћају као крајњи потрошачи, основна цена гаса значајно се повећава, због чега је за већину грађана повољније да се греју на струју.

Потребе за гасом постоје, цела Европа се окреће трошењу гаса, иначе зашто би се градили „Северни” и „Јужни ток” и размишљало све озбиљније о „Набуко” гасоводу, пита Вулетић. Предност ових земаља је што код њих, међутим, нема диспаритета цена енергената, какав је случај у Србији. Главни проблем је што држава нема јасну енергетску стратегију и што се цена појединих енергента у Србији и даље третира као социјална категорија.

У оквиру Уговора о енергетској заједници и процеса приближавања Европској унији, Србија мора да усклади и енергетску статистику па и статистику цена са правилима и методологијама Европске уније, појашњавају у Агенцији за енергетику, истичући да ће тек тада и потрошачи у Србији променити однос према трошењу струје и коришћењу гаса.

Јасна Петровић