Инвеститори се плаше инфлације

– Дошли смо у Србију, уложили много новца, а онда је дошла криза слабљење динара… Не желимо да наше профите анулира инфлација. На кратак рок, раст цена није проблем, али дугорочно гледано, а ми планирамо да останемо у Србији, то јесте проблем. Ми смо због слабљења динара изгубили профит, али добро, такав је живот. Зато нам је у будућности важно какву ће политику водити Народна банка Србије. Централна банка не сме својим мерама да дави економију – казао је Ћел-Мортен Јонсен, председник Савета страних инвеститора на јучерашњем представљању „Беле књиге“ у којој се налазе препоруке и замерке страних улагача Влади Републике Србије. Јонсен је додао да је сада тренутак када је врло важно притиснути право дугме у НБС.

Са списка замерки страних улагача српским властима јуче је прецртана једна. Кризни порез на мобилну телефонију од 10 одсто, због ког су чланови Савета страних инвеститора врло често негодовали, од првог јануара постаће прошлост. Укидање овог намета јуче је на промоцији Беле књиге најавио премијер Мирко Цветковић. Председник владе обећао је јуче страним улагачима да ће власт наставити да се бори против монопола. А да та борба није само декларативна, премијер је окупљене покушао да убеди набрајајући следеће примере:

– Врло ретко се спомињу конкретни примери, а ја вас подсећам да је у фиксној телефонији, на пример, укинут монопол. Такође, од првог јануара биће либерализовано тржиште нафтних деривата – казао је премијер и најавио да ће догодине и „Железнице Србије” добити конкуренцију.

С обзиром на то да страни улагачи стално истичу како им је битна стабилност и предвидљивост, премијер је јуче, осим борбе против монопола, навео још два разлога за које верује да ће допринети да бизнисмени могу спокојно да планирају своје пословање у Србији. Први је опредељеност Србије ка Европи, а други аранжман са ММФ-ом, који је нека врста гаранције страним инвеститорима.

– Замолио бих вас и да у иностранству све оно што је добро пренесете својим колегама и тако будете амбасадори наше привреде, а са друге стране све што имате лоше кажете нама како бисмо ми то могли да исправимо – поручио је премијер члановима Савета страних инвеститора.

Цветковић није пропустио ни ову прилику да каже како је Србија кроз кризу прошла релативно боље него земље региона.

Милица Бисић, професор на ФЕФА факултету, затражила је од гувернера Дејана Шошкића одговор да ли централна банка припрема додатне мере како би се инфлација обуздала. Међутим, гувернер је одговор почео подсећањем на то како је у првој половини године раст цена био у планираним оквирима. А „пробијању” границе у другој половини године, највише је допринео раст цена пољопривредних производа, правдао се први човек централне банке.

– Не смемо да делујемо превише рестриктивно, јер то као последицу може да има и губитак радних места – казао је Шошкић и подсетио који инструменти су на располагању НБС приликом одбране цена.

И док су инвеститори гувернеру поручивали да мало попусти стеге, Шошкић их је подсетио како су управо рестриктивне мере НБС сачувале банкарски сектор током кризе.

– Зато ни један једини динар није потрошен на спасавање банака – похвалио се гувернер. Истини за вољу, ни земље из суседства нису имале такве проблеме у банкарском сектору.

Горан Питић, председник Управног одбора „Сосијете женерал” банке, казао је да му није најјаснији пакет антикризних закона који је влада пре неколико месеци донела како би у случају проглашења системске кризе држава помогла банке и спречила њихово пропадање. Питић је упозорио да је заправо неразјашњена основна ствар.

– Дефиниција системске кризе није баш јасна – напоменуо је Питић.

Милица Бисић није пропустила прилику да потпредседнику владе Божидару Ђелићу замери на оптимизму државних званичника.

Када ће реалност, која није баш тако оптимистичка, јер су привредници презадужени, а и дуг државе се приближава граничном нивоу, да се усклади са оптимистичким очекивањима, питала је Бисићева. У шали је додала да јој није баш пријатно, јер премијер Мирко Цветковић седи у публици.

– Ја нећу да контрирам премијеру – нашалио се Божидар Ђелић и поновио да је Србија била мање погођена кризом него земље из суседства. Ипак, вицепремијер је додао и то да је незапосленост у Србији прилично порасла током последње две године.

– Они који имају посао плаше се да га не изгубе, а они који су посао изгубили не могу баш лако да га нађу. То је наш велики проблем – казао је Ђелић.

А. Николић