Пријава одмах после прве сумње

Када се против појединих лекара београдске Хитне помоћи изговоре тешке оптужбе – да нису реанимирали, односно враћали у живот болеснике, а све, наводно, да би родбини уручили визиткарте приватних погребника и на тај начин повећали своје мале зараде, нормално је да се покрене лавина етичких питања.

Градски завод за хитну медицинску помоћ, односно служба Хитне помоћи, никада није био установа у којој се радило у миру и тишини. Овај пут оптужбе су заиста скандалозне. Јавна је тајна да већ дуже, не само у служби Хитне помоћи, већ и у многим другим здравственим установама, здравствени радници раде посао дојављивача смртних случајева приватним погребним предузећима и да за то бивају новчано награђени.

Својевремено је избила афера у болници у Сремској Каменици када је одељенска сестра погрешила, па вест о смрти дојавила родбини још живог пацијента. Овај пут се отишло много даље: лекари су оптужени не само да су у дослуху са гробљанском мафијом, него да јој "набацују" посао, тако што не раде реанимацију пацијената!

Професор др Марко Контић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, у изјави за "Политику" каже да директор Хитне помоћи, др Борко Јосифовски, није смео да у јавност износи такве оптужбе.

– Постоји Кодекс лекара СЛД, у којем је јасно наведено да нико не може давати изјаве за јавност ако говори о раду других лекара, а без сагласности СЛД. Етички комитет је још у марту ове године јасно поручио да ће се залагати за јавност и транспарентност рада, што значи да ће свака информација о лечењу бити доступна породици и јавности, али по утврђеној процедури. Кодекс, нажалост, у овом случају није поштован. Директор Хитне помоћи је био дужан да после прве сумње у рад својих лекара напише пријаву здравственој инспекцији, а не да негде у фиоци чува 49 случајева и да их извуче у моменту кад му одговара – каже професор Контић, изражавајући изненађење оваквим поступком, јер директора Хитне помоћи оцењује као коректног и стручног колегу.

Тога нема нигде у свету

Др Контић напомиње да је посао лекар у Хитној помоћи енормно тежак и захтеван. Додаје како је последњих година Министарство здравља много учинило на побољшању опреме и возила, по угледу на развијене службе, и заиста је чудно ако се, као што у оптужбама стоји, то не користи.

– Нигде у свету лекари не чекају пензију у Хитној помоћи. Пракса је да се у ургентним службама задржавају одређено време, да се смењују, одлазе, јер је то јако напоран посао, где су људи стално под притиском и стресом. Очигледно је да су у градској Хитној помоћи дубоко нарушени међуљудски односи. У овој установи сваке две-три године долази до превирања. Сматрам да је то зато што никако да усвојимо концепцију организације хитне помоћи каква је у свету, да у њој раде људи оспособљени за енормне напоре, али који ће за то бити и добро плаћени – указује др Контић.

Професор др Драган Вучовић, шеф Катедре за ургентну медицину Медицинског факултета и директор Службе за анестезију и реанимацију Ургентног центра, у изјави за "Политику" није крио огорчење због збивања у овој виталној здравственој служби. Он оптужује садашњег директора др Јосифовског да је пре годину укинуо сваку сарадњу са Катедром за ургентну медицину.

– Савремена медицина се заснива на супервизији и хијерархији у раду. У Хитној помоћи не постоји стручан надзор, не држе се јутарњи састанци, као што се то ради у свим другим здравственим установама, где свакога јутра свако полаже рачуне за оно што је претходне ноћи и дана урађено и где младим лекарима бриде прсти када резимирају шта су урадили. У Хитној помоћи, колико је мени познато, још пре три месеца тога није било. Ујутру лекара нико није питао зашто му је умро пацијент, које је мере предузео, шта су урадили... Само једни другима предају смену. То је у организацији ургентне медицине недопустиво – категоричан је професор Вучовић.

На питање да ли постоје стандардизована медицинска правила о поступку реанимације – на пример, колико она треба временски да траје, код којих болесника се предузима, на који начин, наш саговорник каже да је у овом тренутку тешко дати одговор.

Узнемирени грађани

– Не постоји лекар, па то не бих могао ни ја, као специјалиста за анестезију и реанимацију, нити било ко други, који би сада могао да реконструише мере реанимације које су прозвани лекари урадили или нису урадили, па је због тога неко умро. То је сада просто немогуће доказати – додаје професор Вучовић.

Др Зоран Милићевић, хирург из Клиничко-болничког центра "Звездара" и секретар Етичког комитета СЛД у прошлом мандату, каже да је у овом часу најважније што хитније одвојити личне, профитерске и политичке мотиве од професионалних и стручних, јер је због последњих догађаја доведено у питање поверење између пацијента и лекара, што је основна претпоставка сваког лечења. Др Милићевић каже да су ови догађаји узнемирили све озбиљне грађане.