Господар живота и смрти

Од нашег дописника

Сарајево – Нерасветљене злочине над Србима и Хрватима у ратном Сарајеву поново је јуче актуелизовао коментатор „Дневног аваза” позивом Бакиру Изетбеговићу да коначно проговори и каже истину. Аутор коментара подсећа да је новоизабрани бошњачки члан Председништва БиХ током рата био шеф кабинета свог оца Алије Изетбеговића, тадашњег председника РБиХ, који је у то време био „својеврсни господар живота и смрти у Сарајеву”.

Бакир Изетбеговић, наводи се у коментару, никада није проговорио о томе шта зна о злочинима једног од команданата паравојних муслиманских јединица Мушана Топаловића Цаце на Казанима, о „убијеним цивилима српске и хрватске националности” и о, такође на Казанима, „ликвидираним комунистичким судијама и тужиоцима Бошњацима”.

„Цацо је мртав, а мртва уста не говоре. Бакир и Тимур (Тимур Нумић, актуелни саветник председника СДА Сулејмана Тихића) су живи. И ћуте“, констатује „Дневни аваз”.

Прича о муслиманским ратним злочинима над сарајевским Србима ових дана провлачи се кроз медијске извештаје поводом 26. октобра, годишњице акције „Требевић 2” у којој је ратни муслимански политички и војни врх покушао да се обрачуна са криминалцима који су имали своје приватне војске.

У овој акцији, „једној од тамних страна минулог рата, када су борци Армије РБиХ и припадници полиције у Сарајеву, пуцали једни на друге”, убијено је 14 младих људи, међу којима и син бившег помоћника министра полиције РБиХ Авде Хебиба. Њега су, како наводи „Аваз”, свирепо ликвидирали припадници Цацине јединице.

Годишњица смрти убијених у акцији „Требевић 2” у октобру 1993. није ни ове године, као и свих претходних, званично обележена, док то није случај са обележавањем годишњице погибије Мушана Топаловића Цаце.

„Аваз” открива да су се чланови „Зелених беретки” и овог 26. октобра окупили око Топаловићевог гроба, те да је оснивач ове паравојне формације Мухамед Швракић изјавио да је „Цацо два дана пре акције и смрти био у кабинету председника Алије Изетбеговића”.

Овај шокантни податак пажњу јавности директно усмерава према Бакиру.

Д. Станишић