Плата као рата

У Теслином насељу у Суботици, најсевернијем граду Србије и нашем најближем граду Европској унији, стан од 60 квадрата, комфоран, продаје се по цени од 25.000 евра. На Палићу, одмаралишту и ексклузивном летовалишту, с језером у понуди, али и са 25 културних манифестација годишње, трособна кућа са пет ари окућнице стаје око 30.000 евра.
У Великом Градишту, надомак Сребрног језера, стоквадратна кућа са двориштем може да се пазари и за 20.000 евра. У Падеју, питорескном месту крај Чоке, и Сенте, која је мало даље, цело имање са комфорном кућом, помоћним просторијама, сателитском антеном, механизацијом и осталим затеченим стварима, ко извади 6.000 евра – његово је!

Много јужније, у Књажевцу – слично. За 10.000 евра, лепа кућа, планска, трособна и чак воћњак иза ње. Квадратни метри у оваквим местима нису много битни, а величина се мери бројем просторија. А ако некоме треба још, зовне мајсторе па догради на свом плацу још толико. У Нишу, регионалном центру и граду трећем по величини у Србији, цена просечног квадратног метра стана је од 500 до 600 евра. Ко не верује, нека узме огласе и окрене неколико бројева телефона. У оближњој Нишкој Бањи, кућа трособна, са окућницом и са собама за издавање, може да се купи за 40.000 евра. У Вучју, некада српском Манчестеру, за 12.000 евра може да се купи лепа кућа са воћњаком и нуспросторијама, сасвим довољна за живот вишечлане породице.

И тако редом. За новац којим у Београду може да се купи тесна гарсоњера или једнособан стан у периферијским сателитским насељима, у унутрашњости, илити провинцији, добија се троструко, четвороструко па и више корисног стамбеног простора.

Ако је стамбено питање животно питање већине припадника овог народа, откуд толики грч да се сви угнезде у Београду, по цену прескупог, у односу на остале градове, стамбеног простора. Тачно је да Београд нуди више шанси за посао, за провод и забаву, али и мала места, градови, градићи и варошице имају своју арому, привлачност.

Једна наша пословица каже – први у селу, последњи у граду! A и они који нису рођени у престоници, који немају родбинске и пријатељске везе у Београду, хрле и желе да се у њему настане. Подстанарски живот је на маргини правог живота а тежња за куповином стана у главном граду Србије је најчешће, и претежно, лимитирана тиме да без више десетина хиљада евра не може да се пазари каква-таква "гајба". Признаће свако да није исто купити стан за 20.000 или такав исти за 100.000 евра. Прва сума је тек учешће кредита за ову другу суму.

Ако из приложеног, с почетка текста, можете на Палићу или Лесковцу, или било где другде у Србији да купите стан за 20.000 евра, не морате да 20 следећих година одвајате по 400 евра за рату колико би вам требало у Београду за такав подухват. Тих 400 евра је као две просечне плате па иако је можда теже до посла доћи у Суботици или Књажевцу, барем сваког првог не морате да смишљате како да скупите средства за рату тог месеца.

Социолози би овде имали много шта да кажу, од тога да се квалитет живота у престоници разликује од оног у дубокој провинцији, али је то и питање личног става и промишљености. Кажу – и вештине могућег. У западној Европи, нашем узору за све, скупљи су станови и куће ван градских центара од оних у центру. Идила мирног живота је на цени, бука је снизила цену квадратног метра у великим градовима.

Ставити на тас гарсоњеру у Београду и кућу са окућницом у "тамонекојнедођији" као алтернативу, дилема је коју свако понаособ мора да реши. Нарочито они који утврде да за Београд нису везани нераскидивим везама, пупчаним врпцама и слично. Јер, промена, па била она и такве врсте, може да буде добродошла. Тржиште диктира цене, тачније однос понуде и тражње.

Ко сме, на пример, да тврди да се за деценију или две нећемо примаћи Европи, па оно што је данас у српској провинцији скоро багателно, не стане раме уз раме, по ценама, са становима на Врачару или Дорћолу. Па ето добре инвестиције, је л’ да!

Озрен Милановић

-----------------------------------------------------------

Процват станоградње у Србији

У Србији, према расположивим подацима, после вишегодишње стагнације станоградња доживљава процват: прошле године новосаграђених станова је било 16.417, док их је претпрошле саграђено 16.388; тај број је 2003. године био 13.871.

У периоду од 1996. до 2002. године новосаграђених станова је било између десет и једанаест хиљада годишње, што најбоље говори о напретку у овој области.

С. П.