Деда и унук – у уџбенику

СУБОТИЦА – Мањине Србије, њихова ношња, обичаји, култура, историја, вера, језик и њихови најпознатији представници, ускоро би требало да буду описани у јединственом уџбенику, својеврсној етно-карти Србије. Ова књига биће за ниже разреде основне школе, да малишани упознају мањине и прихвате различите припадности.

Међутим, формирање једног оваквог уџбеника лакше је објаснити и оправдати него уобличити у форму примерену схватањима десетогодишњака, а при том занимљиву и едукативну. Управо са тим проблемом срели су се представници свих националних мањина које у нашој земљи имају национална већа, када су на заједнички састанак дошла са "личном картом" своје нације или етничке групе.

– Одмах је било јасно да радна верзија будућег "Етно-историјског водича кроз Србију" не може да представља збир текстова који је свака национална заједница припремила. Било је потребно пронаћи јединствен начин представљања за све – каже Иван Стипић, члан тима који ради на писању уџбеника у име Хрватског националног вијећа.

Стипић наводи да је праву прекретницу у креирању уџбеника представљао њихов боравак у немачком граду Брауншвајгу на Институту Георг Екерт где је директор и њихов домаћин професор Фалк Пингле, један од стручњака за проучавање и ревизију уџбеника. Овај институт бави се међународним истраживањем уџбеника у области историје и географије са огромним библиотечким фондом школских приручника управо из ових области. Тим из Србије, предвођен Биљаном Стојановић из Министарства просвете, и Марком Шујицом, професором Филозофског факултета у Београду, а у којем су били представници националних заједница Хрвата, Мађара, Буњеваца, Русина, Македонаца, Немаца и Бошњака, провео је током јуна у Немачкој неколико дана радећи на креирању новог уџбеника.

– Њихови професори присуствовали су нашим расправама, настојали су да се држе по страни, тек повремено упућујући неку сугестију, питање или отварајући разговор и ка другачијим гледиштима – каже Стипић. На њега је посебан утисак оставило питање једног од професора због чега интерпретацију своје прошлости граде само на победама, што је, каже, бољка свих наших историјских штива.

Почетком октобра требало би да буде завршена прва радна верзија етно-водича, а аутори су одлучили да заједничка нит у представљању буде разговор старијег и млађег члана породице, о традицији, историји, обичајима заједнице којој припадају. Пројекат који је започео крајем прошле школске године, требало би да буде завршен до краја ове, и да се у редовном школском програму нађе од наредне школске године.

– Уџбеник јесте прилика да деца науче о сваком понешто, да се мањине упознају и већински народ упозна мањине. Оно што је за мене као део тима у овом тренутку посебна вредност је могућност да представници мањина сами проговоре о себи, а не други да пишу о нама, али и то што сам и сам имао прилике да упознам како размишљају друге мањине, шта доживљавају као израз свог националног идентитета, осетили смо и међусобну одговорност у успостављању равноправног односа за све, али и уверили се у велику испреплетеност, посебно на заједничкој територији, наших обичаја и култура – каже Стипић.