Ђелић: Проблем Косова мора бити решен пре приступања ЕУ

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да проблем Косова мора бити решен пре приступања Србије ЕУ, које неће бити остварљиво пре 2015. године.

„Захваљујући једногласној одлуци шефова дипломатија ЕУ да се захтев Србије проследи Европској комисији, доспели смо у нашој визији приступања један корак ближе. Јасно је да нећемо успети да приступимо до 2015.”, истакао је Ђелић у интервјуу бечком дневнику „Пресе”.

Он је указао да је на жалост изгубљено време, али и да није могла да се предвиди економска криза, која је имала тешке последице по ЕУ и еврозону.

На подсећање да је обећао да ће попити кафу са новинаром „Пресеа” 2015. поводом пријема Србије у чланство ЕУ, Ђелић је истакао да ће та кафа бити попијена пре него што он буде напунио 55 година, што значи сигурно пре 2020. године.

На констатацију да криза није једина препрека, већ да се највећа препрека зове Ратко Младић, он је подсетио да је Србија ухапсила Радована Краџића, и то само у року од пар дана од доласка на власт ове владе.

„Тада, 2008., по први пут је формирана влада која је у потпуности привржена европским вредностима и пуној сарадњи с Хашким трибуналом. Можда ћемо једном анализирати да ли је раније довољно пре тога учињено. Међутим, наши европски партнери признају да чинимо све у нашој моћи да ухапсимо преостала два бегунча. Србија је 42 од 44 тражених ухапсила и изручила, који су од ње тражени. И надам се, и то је питање само времена, док не будемо употпунили сарадњу. Ми то не чинимо само ради испуњавања услова. Морамо то чинити, јер је то пут да се недужним жртвама ода пошта. Ако постоји кривица она мора добити име, и не сме пасти на читав народ”, поручио је Ђелић.

Суочен са резултатима истраживања јавног мњења према којем само 36 одсто Срба подржава изручење Младића он је објаснио да број присталица тог чина непрестано расте.

„Међутим то рефлектује и чињеницу да током распада Југославије није само једна страна, већ све, починила злочине, као и да није довољно учињено да би се признале српске жртве. И код теме Косово влада утисак да је деловано једнострано и асиметрично. То објашњава делимично став становништва, али не мења ништа на нашој обавези за сарадњом”, подвукао је Ђелић.

„Што се тиче Хашког трибунала, било би сигурно лоше ако би људи стекли утисак да се приближавање Србије ЕУ неправедно блокира, пошто у свету постоје и други бегунци, међу њима још поједини из доба Трећег рајха. И Осама бин Ладе још увек није пронађен. Не ради се само о питању воље, већ и о околностима да ли је остварљив успех”, додао је он.

Ђелић је указао и да је позитивна одлука ЕУ од понедељка у реду, јер Србији омогућава да настави пут у правцу Уније и поред подсећања на обавезу.

„Што се тиче Косова Србија жели да буде део решења. Ми знамо да тај проблем мора бити решен пре приступања ЕУ. Због нашег Устава и историје не можемо прихватити ту врсту неке независности Косова. Жеља Београда и Приштине да приступе ЕУ може бити јак подстицај за компромис о свим отвореним питањима, укључујући и статус. Ми жалимо одлуку Аустрије да призна Косово и надамо се да ће Беч подржати проналажење компромиса”, рекао је Ђелић.

„Једно решење мора узети у обзир ставове две стране. То мора бити компромис који, као и многи европски компромиси, неће у потпуности задовољити ниједну страну. Не може бити одрживог решења ако једна страна добије све, а друга све изгуби. Да Србија, највећа држава у региону, изгуби све, је неприхватљиво”, поручио је он.

„Наш предлог је да почнемо са темама које нису под тако снажном политичком тензијом, како би се изградило поверење. За обе стране је јако важна тема несталих, или мобилна телефонија. Ми смо спремни на проналажење компромиса и око царинског печата, који је потребан за примену ЦЕФТА споразума”, најавио је Ђелић.

Упитан да ли је на крају разговора замисливо решење по узору на споразума две Немачке, он је истакао да је то предлагано пре пар година од стране посредника Волфганга Ишингера.

„Као и сваки модел он није стопостотно примењив на наш случај. Ми смо током преговора указивали и на моделе Хонгконга и Аландских острва. Ми смо спремни да покажемо много креативности и флексибилности, јер је циљ да се поглавље непријатељстава између Срба и Албанаца затвори, да се заустави циклус насиља и гледа у заједничку европску будућност”, казао је Ђелић.