Далеко од другарства

Русија је поново главни непријатељ Сједињених Америчких Држава. После краткотрајног периода савезништва (изнуђеног деловањем светских терористичких организација) амерички планери силе окрећу се старој и провереној идеолошкој конфронтацији. Тако стоји у анализи коју су сачинили Валентин Филини и Генадиј Јевстафјев, први бивши амбасадор СССР-а у Немачкој, а други генерал у оставци, запослен својевремено у структурама контраобавештајних служби. Обојица наведених важе за експерте у свом послу.

Укратко, како наводе Филини и Јевстафјев, у најближе време односи између Русије и САД значајно ће се погоршати, без обзира на то да ли ће следећи домаћин Беле куће бити демократа или републиканац. Администрација у Вашингтону настојаће на сваки начин да изолује највише ешелоне руске власти, и кроз свог протежеа са "левог политичког фронта" реализује сценарио сличан "наранџастој револуцији" у Украјини 2004.

Нервоза у Вашингтону

Поред тога, Вашингтон ће наставити рад на подривању енергетског суверенитета Русије и јачању дезинтеграционих процеса на њеној територији, стоји у анализи названој: "О вероватном сценарију дејства САД у односима са Русијом у периоду од 2006. до 2008", са којом су током прошле недеље упознати и депутати руске Думе. Како се наводи у поменутом документу, америчка администрација намерава да изврши додатни притисак не би ли што више ослабила функционисање Заједнице независних држава (земље бившег Совјетског Савеза), а то ће, између осталог, учинити брзометним пријемом Грузије и Украјине у НАТО.

Очигледно, нервоза у Вашингтону све је већа. Пет година после спектакуларног терористичког напада Ал каиде на Њујорк и Вашингтон ова организација и даље ради пуном паром. Пораз авганистанских талибана и смена режима у Кабулу омогућили су Американцима контролу над централноазијским енергетским ресурсима, али им дефинитивно нису осветлали образ у борби за демократизацију овог дела света.

Ништа бољи резултат није постигнут ни агресијом на Ирак. Напротив, свакога дана појављују се нови пикантни детаљи о потпуном промашају операције за уклањање Садама Хусеина. А од уздизања Ирана као потенцијалне нуклеарне силе надлежним "јастребовима" у Вашингтону диже се коса на глави. У таквим околностима чак и могући савезници постају сумњиви. А Русија је за просечног Американца, већ по дефиницији, непријатељ број 1.

Руски експерти су могуће деловање америчке администрације поделили у више равни:

1. Међународно-правна изолација највишег дела руског руководства, посебно из безбедносних структура, као и кључних представника бизниса. У том смислу могуће је на западу поновно отварање корупционашких афера и покретање судских поступака против руских државних чиновника категорије "А".

2. Јачање унутрашњополитичког притиска на руско руководство кроз непризнавање изборних резултата (за Думу 2007. и председника 2008). У том смислу не искључују се и могуће провокације, попут срачунатог одустајања од кандидатуре појединих опозиционих лидера, чиме би цео изборни поступак правно био доведен у сумњу. Кључна фигура у овој игри требало би да буде бивши премијер Михаил Касјанов.

3. Коришћење социјалног незадовољства као оружја у обрачуну са влашћу а у том смислу и увођења санкција Русији и замрзавања државних средстава у иностраним банкама.

4. Тражење погодне политичке фигуре из, такозваног, левог блока, уз већ традиционалне савезнике попут Касјанова, Никите Белог (лидер Савеза десних снага) или шаховског генија Гарија Каспарова. У том смислу највише се помиње тандем Владимир Ришков–Дмитриј Рогозин.

5. Јачање преговора са руским крупним капиталом, како ради финансирања делатности опозиције тако и ради блокирања дејства државних институција.

6. Саботирање политике Кремља кроз средства масовних информација, што претпоставља и стварање општеруске телевизијске компаније која би радила у име и под контролом прозападних група и експерата.

7. Јачање подршке дезинтеграционим процесима унутар Руске Федерације, повратак јељциновској концепцији федерализма, као и подршку сепаратистичким покретима на Северном Кавказу, Поволжју, Карелији, Републици Коми, Мурманској области, Ненецком округу, као и геополитичком и економском сепаратизму на далеком истоку.

Одговор Американцима

У игри су и притисци на руске дистрибутере нафте и гаса да као партнере прихвате велике компаније са Запада, као и стварање мреже цевовода чиме би био умањен стратешки значај Русије на овом плану. Корак даље било би искључење Русије из Г-8 и укључивање Украјине и Грузије у НАТО, као и излазак Украјине и Молдавије из ЗНД. Потом би уследило "питање" Белорусије, Казахстана, Јерменије, Узбекистана...

Интересантно је да је анализа "О вероватном сценарију дејства САД у односима са Русијом у периоду од 2006. до 2008" припремљена још уочи самита Г-8 одржаног недавно у Санкт Петербургу, а управо са циљем да укаже на могуће проблеме са којима ће морати да се носи руска дипломатија. Посебна карактеристика овог документа је што су га израдили независни експерти, а не државне институције које су се сличним послом до сада бавиле.

Анализа Филинија и Јевстафјева је, практично, одговор на сличан документ који је за потребе вашингтонске администрације сачинио Савет за међународне односе, група америчких спољнополитичких експерата међу којима су и Џон Едвардс, демократски кандидат за потпредседника САД, као и републиканац Џек Кемп. Главна идеја њихове анализе била је: никаквог партнерства са Русијом нема, а сви политички покушаји да се она оствари су – пропали.