„Тотална страва”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, октобра – У Сомерсету, типично америчком предграђу са уредним травњацима без ограда у прочељу махом приземних кућа припадника средње класе, у последње две недеље постављени су надгробни споменици.

Испред једне куће сам пре неки дан видео и о дрво обешен костур. Неки су улазна врата и тарасе прекрили паучином, као да је кућа давно напуштена.

На паркингу у оближњем шопинг центру, тек кад је почело да се смркава, видео сам да на седишту до возача седи старији човек. Кад сам пришао ближе, уверио сам се да седи већ годинама: тело је почело да му се распада, испод коже провирују кости.

Поменути „споменици” су од стиропора, али сасвим уверљиво обојени, као филмске кулисе. Костур је од пластике, паучина од најлона, сапутник на предњем седишту је лутка.

Све то је декор за празник који пада на данашњи дан. Сваког 31. октобра Америка слави „халовин”, своју верзију античке келтске светковине на смени година по некадашњем календару тог древног народа.

Тога дана, по њиховом веровању, вео који одваја овај од оног света постаје провидан, па се за тај сусрет треба припремити. Мртви треба да изгледају као живи, а живи као мртви.„Нови свет” је обичај старог прилагодио себи. „Халовин” је данас пре свега један велики трговачки вашар. Требало би у ствари да буде дан дечије забаве, али одрасли, који овде највише верују богу комерцијале, потрудили су се да то постане само још један празник необуздане потрошње. „Тотална страва”, великим словима у јарким бојама поручује натпис на једној продавници која продаје „халовин” костиме – оне које ће носиоца претворити у вештицу, у леш који је тек устао из гроба, или у неко страшило које је већ виђено у холивудским хорор филмовима.

Укупна „халовин” потрошња ће ове године, према процени поузданог „Волстрит џорнала”, бити сасвим близу шест милијарди долара. За трговце, овај празник је најисплативији после оног главног, Божића. „Халовин” је подизање заставе за велику сезону потрошње која ће се донекле примирити тек после Нове године – до следећег празника.

Од Американаца се очекује да у последња два месеца године обаве своју патриотску дужност и отварањем новчаника подмажу у последње три године успорене зупчанике националне привреде – потрошња у укупном обрту највеће светске економије учествује са 70 одсто.

Отуда и ритуал плашења нације, једном годишње, само један дан, да би ваљда преостала 364 била спокојна. Сваки трећи Американац ће ове године бити домаћин или гост на неком „партију”, израчунало је овдашње Удружење трговаца на мало.

Пошто ове године празник пада у недељу, ето прилике да почне већ у петак, на крају дана у канцеларијама. У суботу увече ће се забављати одрасли, а дан за децу је у недељу, када костимирана иду по комшилуку, покуцају на врата, изговоре „халовин” лозинку и за то добију прегршт слаткиша.

Као и сваке године, родитељима се саветује да предузму све мере предострожности: у мом поштанском сандучету је освануо летак медијске службе полиције моје општине, са подужом листом препорука. Између осталог, да деца не иду у непознате куће, да буду стално у пратњи неког старијег, да не носе претесне костиме да се не би угушила, нити прешироке да се не би саплела. Да носе сат да се не забораве, мобилни телефон да се јаве.

Да вечерају пре тога да се не би прејели слаткиша, да бомбоне заправо не једу пре него што их прегледа неко од одраслих (стари страх да би неко у слаткиш могао да убризга отров, мада се то никад досад није десило).

Све то је такође учинак маркетинга. Нешто прво треба учинити опасним, да би се потом продало оно што с рекламира као безопасно.

Суседи, ближи или даљи, нису наравно потенцијалне убице, нити се деца могу спречити да се тога дана преједу шећерлема, па одрасли немају другог избора него да преживе тај најпараноиднији дан у години.

Или да у њему и сами, до краја учествују, као што показују примери описани на почетку ове приче.