Од шипурка до насеља за уживање

Књажевац – На четвртој „Шипуријади“ у Новом Кориту, код Књажевца, овог октобра, поред Тимочана и давно одсељених Корићана, окупили су се и гости из Италије, Словеније, Аустрије, Хрватске, БиХ и Бугарске. Довео их је у ово остарело и опустело село на Старој планини Топлица Игњатовић, Корићанин, иницијатор „Шипуријаде“ и човек који својим уметничким рукотворинама у стаклу и керамици помаже пословним Словенцима. Житељима села Олимја, у предграђу Рогашке Слатине, помогао је прошле године да освоје звање најлепшег села у Европској унији.

Одушевљен мајушним планинским Олимјем у Словенији, чији је житељ већ осам година, познати дизајнер Топлица је своје Корићане пре четири године позвао на „Шипуријаду“, а овог октобра он је овде, на добро посећеној светковини – са Божином Јовановићем, најстаријим и најпознатијим Корићанином – положио камен-темељац будућег насеља. Убеђен је да ће Ново Корито, превасходно на производњи „ситница“ од стакла и керамике, до 2022. године постати туристички град „за дивљење“, а он његов први градоначелник. До тада Корићани ће се и даље окупљати на „Шипуријади“. Сарађиваће и са „Подравком“ из Копривнице у Хрватској, чије представнике је Топлица овде довео.

Годинама је Игњатовић размишљао како да помогне посусталом родном селу. Још од када је као сиромашак, од оваца, кренуо, пре 40 година, у Рогашку Слатину, са стипендијом, да учи стакларске занате, како би добио посао у зајечарском „Кристалу“. Чобанче из корићанске фамилије Тицин, завршило је у Београду, као најбољи студент, академије примењених уметности, на катедри за керамику и стакло. И постао је шеф Дизајнерског центра „Кристала“, који је тада извозио на све континенте, и водио зајечарску школу за ликовне таленте...

Открили су и Словенци у њему дар за декорацију и дизајн. А 2002. године Топлица им се, као врхунски стручњак, вратио. Зајечарски „Кристал“ отишао је тада у стечај и ликвидацију.

У жељи да помогне, покренуо је и „Шипуријаду“. Жели да изгради и мноштво радионица у Новом Кориту за производњу уникатних уметничких предмета од стакла и порцелана. Подсећа да су на овом простору још пре две хиљаде година Римљани имали 200 радионица за производњу накита од злата и сребра, од руде коју су овде копали. Податак је у књизи објавио његов друг истраживач Миодраг Велојић, из оближњег села Репушнице.

–Уверен сам да је моја идеја остварива – изјавио је за „Политику“ Игњатовић. – Када све папире будем средио, расписаћу, већ 2012. године, велики конкурс за пријем ученика у моју школу у Новом Кориту. Тамо ће бити пресељен и мој атеље и изграђене радионице. Верујем да има сиромашне деце, као што сам ја био, жељне хлеба и посла, и да ће доћи овде из Тимочке крајине и целе Србије. Да уче, раде и живе у новом урбаном насељу. Више успешних и пословних људи већ је обећало финансијску помоћ мом пројекту, зато што мисле као и ја, и што у томе виде и своју зараду.

За продају произведених униката лично, већ сада, гарантује Топлица Игњатовић. Уверен је у своје огромно искуство, енергију и пословне везе. Све је то учио и још учи у Словенији. У детаље зна како је успело Олимје, у коме сада живи. И како тамошња домаћинства успешно приватно производе врхунску чоколаду и пиво, и гаје нојеве и јелене, и печурке, и боровнице. И како тамо долазе туристи. Његових предмета од стакла и порцелана нема увек колико их туристи траже.

Тако ће за двадесетак година, убеђен је Топлица, бити и у његовом родном Новом Кориту. Овдашњем сеоском туризму погодоваће и то што се на Старој планини увелико гради туристички центар „Бабин зуб“.

Стојан Тодоровић