САД: Пребегавање на сопствени ризик

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Конгресмен, изабран у Представнички дом или Сенат као републиканац, може да се током мандата преобрати у демократу (и обрнуто), без партијских санкција, али на сопствени ризик. Казна или награда ће стићи у следећем изборном кругу, пошто ће се о тој промени партијског дреса у крајњем исходу изјашњавати његови бирачи.

Амерички двопартијски политички систем, у коме републиканци заступају конзервативни део политичког спектра, а демократе онај либерални, прилично је стабилан: велика већина конгресмена своју партијску припадност задржава током читаве политичке каријере. Број пребега није зато велики – једна студија наводи укупно 160 у Представничком дому и 38 у Сенату током целе политичке историје Америке.

Ко ће бити кандидат не одређују партија или њен врх, већ се прво одржавају интерне квалификације (прајмарис), на којима победник стиче право да изађе на црту противнику из другог табора. Конгресмен према томе не полаже рачуна својој партији – мада се одређена доза лојалности ипак очекује – већ пре свега својој изборној јединици. Нема дакле бланко оставки, али ни спорења кад неки конгресмен промени партију.

Најактуелнији случај пребегавања десио се прошлог априла када је сенатор Ален Спектер, републиканац из Пенсилваније, објавио да прелази у редове демократа и да ће реизбор тражити под њиховом заставом. Спектер је иначе у Сенату већ 29 година.

Свака партија у својим редовима има бар по три крила, који нису фракције у правом смислу речи, али ипак доприносе унутрашњој партијској динамици: конзервативце, либерале и умерењаке, односно левицу, десницу и центар. Дешавало се зато, пошто је сваки конгресмен „свога гласа господар“, да зависно од закона који је на дневном реду неки републиканци гласају с демократском већином, а да се неке демократе придруже републиканцима у опозицији одређеном законском предлогу (као што је то био случај са изгласавањем здравствене реформе).

У Конгресу се води веома прецизна евиденција о томе како је који конгресмен гласао и то га прати кроз целу каријеру, ограничавајући опције за пребегавање: политичар који је до јуче гласао за либералне или конзервативне законе, изгубио би сигурно свој политички рејтинг ако би преко ноћи променио своју идеологију.

М. Мишић