Србија савестан дужник

Забринутост Међународног монетарног фонда "због ефеката које по стабилност српске економије може да има Национални инвестициони план, како због висине предвиђених средстава, тако и због најављене структуре планираних улагања", изненадила је јавност и званичнике у Србији, али не и стручњаке који знају колики је наш спољни дуг.
По речима др Млађена Ковачевића, ММФ je забринут да ли ће Србија редовно отплаћивати своје обавезе јер је сматра високо задуженом. Зато су се светски банкари "мало штрецнули" кад су чули да влада намерава да у пројекте Националног инвестиционог  плана уложи више од милијарде евра.

Директор Управе трезора Весна Џинић, међутим, подсећа да Србија већ пет година уредно измирује девизне обавезе према иностраним и домаћим повериоцима. "Ни један дан није закаснила, нити је икада активирана и једна гаранција."

Рекло би се да је страховање ММФ-а излишно, поред осталог и због тога што Србија располаже дебелим девизним резервама од око 11 милијарди долара.

Али, др Даница Поповић, ипак, упозорава да је "веома опасно понашати се као да свет не постоји".

– Свет, ипак, постоји и ми од света зависимо. Све смо до сада чинили да му се приближимо. Ово је опасан корак назад – сматра Поповићева.

По Весни Џинић, међутим, садашњи кредитни рејтинг земље даје позитивне сигнале страним инвеститорима.

– Став је ММФ-а да бисмо овогодишњи приход од приватизације од око 3,5 милијарди евра требало да искористимо превасходно за отплату јавног дуга и пре његовог доспећа, како бисмо онда себи омогућили да се повољније задужујемо и тако позајмљена средства улажемо у инфраструктуру и све оно што подразумева НИП – сматра Џинићева. – Став је Владе Србије да треба да чинимо и једно и друго, да превремено вратимо део јавног дуга, а да истовремено вишак у буџету искористимо за поспешивање развоја и повећање запослености.

Од 2001. године Србија је страним и домаћим повериоцима, пре свега девизним штедишама, вратила укупно 1,7 милијарди долара. По последњој рачуници Управе трезора, планирано је да држава у овој години отплати 729,8 милиона долара својих обавеза. У 2007. години рата јавног дуга била би 859,5 милиона долара. У 2009. требало би да се врати 775,8, а у 2010. години 1,018 милијарди долара. Ако се држава у међувремену додатно не задужи, кажу у Управи трезора, годишње рате отплате девизних дугова почеле би да опадају.

Према недавно објављеним подацима НБС, само на име доспелих обвезница Републике Србије емитованих по основу старе девизне штедње и девизних депозита код Дафимент банке и Југоскандика, од јуна 2000. до сада исплаћено је укупно 1,14 милијарди евра. 

Млађен Ковачевић, међутим, сматра да, за разлику од српских званичника, "нарочито министра Динкића", који тврди да је Србија средње задужена држава и да ће се брзо наћи у ред ниско задужених, међународне финансијске институције, па и ММФ, Србију виде као високозадужену.

– По критеријумима Светске банке, Србија је високозадужена, јер је њен укупни спољни дуг на крају године био 2,2 пута већи од вредности извоза робе и услуга – подсећа Ковачевић. – А спољни дуг Србије у 2005. је био 2,5 пута већи од извоза. Зато је  Пирита Сорса, представник ММФ-а за Србију и Црну Гору, прошле године упозорила да је, поред високе инфлације, највећи проблем Србије висока спољна задуженост. Средином прошле године стручне службе ММФ-а су израчунале да ће Србија и Црна Гора за две-три године за отплату спољног дуга морати годишње да издвајају више од три милијарде долара, а у 2009. и 2010. години  више од 3,5 милијарди. Али, Србија се од почетка ове године додатно задужила у иностранству више од три милијарде долара, па је њен укупни спољни дуг крајем јула премашио 18,3 милијарде долара. Забрињава што је  ММФ толики износ спољног дуга Србије предвидео тек за крај 2009. године.

Србија ће зато и наредних година бити у групи високозадужених земаља, тврди Ковачевић који у том смислу има разумевања за забринутост ММФ-а и његов "савет" да Влада Србије не пренагљује са трошењем вишка у буџету. Он, међутим, не пропушта прилику да напомене да су управо правила ММФ-а кумовала многим економским и социјалним недаћама, па и високој задужености Србије. Овај наш саговорник, иначе, сматра да би Министарство финансија девизни вишак у буџету требало да искористи за убрзано враћање неповољних кредита, а део да уложи у завршетак аутопута на "коридору 10". Под условом да се истовремено знатније смањи порески терет привреди. 

-----------------------------------------------------------

Колико смо дужни

Према најновијим подацима Министарства финансија, укупан јавни дуг Србије, за који гарантује држава, добрим делом и због раста вредности америчке валуте, у јуну је премашио 11,9 милијарди долара.

Прерачунато у евре, достигао је готово 9,5 милијарди. Ако се тој цифри додају уговорени, а још неповучени кредити, укупан српски јавни дуг последњег дана јуна био је тежак 11,5 милијарди евра.

Од наведене суме, више од 4,7 милијарди евра је спољни  дуг, уз додатак још око 300 милиона евра уговорених кредита. Унутрашњи девизни дуг је нешто већи од четири милијарде евра.

Према подацима НБС, последњег дана јуна укупан спољни дуг Србије износио је 17,27 милијарди долара. Од тога, међународним финансијским организацијама дугујемо 4,97 милијарди долара, а ММФ-у 717.

У прва три месеца Србија је пре рока доспећа ММФ-у отплатила 238 милина долара, а у септембру још око 250 милиона долара.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------

Динкић: Критике ММФ-а не стоје

Министар финансија Млађан Динкић изјавио је јуче да Национални инвестициони план неће изазвати инфлацију и угрозити макроекономску стабилност у Србији и да не стоје критике Међународног монетарног фонда.

Он је, у изјави новинарима на скупу Савета страних инвеститора, навео да су сугестије ММФ-а добродошле, али да не стоје критике да ће реализација тог плана нарушити инфлацију, спољнотрговински дефицит, курс и камате. "Влада је убеђена да ће Национални инвестициони план дати допринос развоју инфраструктуре и још више повећати стране директне инвестиције, извоз и запосленост", рекао је Динкић. Он је казао да су "такве оцене мало претеране", јер неће бити утицаја инвестиција из Националног инвестиционог плана на инфлацију зато што сав новац иде у изградњу инфраструктуре, а не у личну потрошњу.

Динкић је додао да ће влада водити рачуна о томе да се не инвестира одједном сав новац. Према његовим речима, радиће се фазно и уколико се новац из једног пројекта не утроши у потпуности биће пребачен у 2007. и 2008. годину, и све то ће бити рађено у координацији са Светском банком. "За мене је важно што ММФ оцењује да је стање у српској економији добро и нема никаквог разлога за забринутост ако се тако будемо понашали у будућности", рекао је Динкић.