Трка за историју

Од нашег дописника
Атина – Атински маратон још увек није престижан као њујоршки, лондонски или берлински али, зато, има иза себе нешто што други немају и не могу да стекну – сторију!Чињеницу да ће атлетичари из целог света у недељу трчати, не за медаље и престиж, већ у знак обележавања 2.500 година од Маратонске битке у којој је знатно слабија грчка војска успела да победи бројчано много јаче Персијанце.

На старту ће се, поред спортиста,симболично наћи и позната имена из политичког и уметничког света, кажу, од премијера Јоргоса Папандреуа до француског председника Николе Саркозија.Своје учешће потврдили су и људи из дипломатског кора.Аустријски амбасадор у Атини Михаел Линчарт који је прошле године изостао због грипа, каже да жели да 31.октобра буде на старту...„Најважније ми је да издржим и стигнем до циља!” Мађарски амбасадор Јожеф Тот спреман је да истрчи пет километара, представник Јапана Хироши Тода планира да превали и целих десет километара.

Социјални радник из Немачке Јирген Менел је за тридесет дана претрчао 2.200 километара до главног града Грчке, и као претходница Атинског маратона на коме ће учествовати, трку је завршио 26.октобра, уласком на Панатински Калимармаро стадион на коме су 1896.одржане прве модерне Олимпијске игре.

Упоредо са Атинским маратоном, 2.500 година од Маратонске битке која је изменила ход историје, биће обележено у још 1.700 градова широм света.Има наговештаја да би број учесника трке у главном граду Грчке која је, иначе,тек недавно добила светски статус у оквиру ИААФ и уврстила се међу најпрестижније у свету,могао да буде и преко 20 хиљада људи.Наиме, поред познатих имена као што је Ашу Касим,Музуки Нагучи,Џексон Коч много ће више бити оних којима је најважније да трче једини оригинални маратон... Да буду на старту у земљи у којој је, захваљујући подвигу храброг античког војника који је претрчао четрдесетак километара од Маратона до Атине како би јавио о победи на Персијанцима, касније и рођена ова олимпијска дисциплина.

Према легенди, 490.године пре нове ере, на Маратонском пољу које се налази северно од Атине, дошло је до одлучујуће битке између 100 хиљада Персијанаца и 10 хиљада Атињана. Малобројни али са снажном вољом да не буду поробљени, са јаком дисциплином и упорношћу, Атињани успевају да савладају далеко моћнијег непријатеља. Одмах после победе, грчки војсковођа Милтијад шаље војника-гласника Филипидеса да о победи обавести грађане Атине.Трчећи под пуном ратном опремом од Маратонског поља до Атине, Филипидес је исцрпљен и изнемогао, на уласку у град само успео да изусти:„Радујте се, ми смо победили”.После ових речи је издахнуо!

Преживели Персијанци беже бродовима остављајући на бојном пољу 6.500 мртвих. Међутим, персијска флота која је већ била на мору планира да искрца војску испред незаштићене Атине. За то им је требало 8 до 10 сати пловидбе и тада са и одиграло оно по чему је маратон као најдужа и најнапорнија спортска дисциплина и добио име.Филипидес је обавестио Атињане и издахнуо али је атинска војска већ трком кренула према граду како би спречила искрцавање Персијанаца. Ово би се, у ствари, могло тумачити као први маратон, јер у тренутку када су бродови већ били на видику, први грчки војници већ су стизали са Маратонског поља у Атину.Када су стигли до обале, Персијанци нису могли да верују да их тамо већ чека она иста изнурена војска са Маратона.Они оклевају чекајући главнину флоте, док Грци пале ватре на обали,а до јутра им стиже свих 9.000 преосталих ратника.

Персијанци иако бројчано јачи после неколико дана оклевања губе самопоуздање и одлучују да окрену бродове и – отплове кући.

На Атинском класичном маратону такмичари ће данас трчати 42,2 километра. Овде нема светских рекорда, али је оријентир резултат уд 2 сата, 10 минута и 55 секунди, који је на Олимпијади у Атини 2004. постигао Стефано Балдини.Међутим, оно што радује домаћине је да је, у односу на претходне године када је трчало око три хиљаде људи, број учесника три пута већи.Сваки и најмањи успех, а овог пута је реч о заиста великом,будно се прати и рачуна као велики и за Грчку. Утолико пре што су завршници прославе два ипо миленијума од Маратонске битке претходили и значајни културни догађаји.У Музеју Акропоља постављена је обновљена 4,68 метара висока статуа богиње победе Нике која је, како се сматра, била посвећена подвигу Калимаха,једног од војних руководилаца Атине у години Маратонске битке.

Нешто друго је, међутим, мало помутило радост и атмосферу славља.Запослени у културној сфери, пре свега на Акропољу и атинским музејима који већ данима штрајкују, попели су се у четвртак на тек обновљену колонаду, тзв. Пропилеј, и окачили транспарент са натписом: „НЕ отпуштањима”!Они траже уговоре о сталном запослењу и исплату закаснелих плата које неки нису примили двадесет месеци.Министарство културе је енергично осудило акцију радника који су, како се каже у званичном саопштењу, показали са колико се неуважавања односе према историји и споменицима античке културе. Утолико пре што, каже се, закаснеле зараде- само што нису исплаћене!

Јасмина Павловић-Стаменић