Трава, први корак

Колатерална штета илегалне трговине јесу земље произвођачи и најсиромашнији становници у земљама потрошње.

Своју колумну у „Вол стрит џорналу” за укидање прохибиције наркотика, Џорџ Сорош објавио је истог дана када је кампањи за легализацију марихуане у Калифорнији поклонио милион долара у готовини. У тексту „Зашто подржавам легалну марихуану” амерички милијардер кога у Америци често квалификују и као либералног левичара, констатује да прохибиција не може да се спроведе и да она, како се показало, само доводи до криминализације друштва. Истовремено, у Мексику, на који је из Колумбије прешла неславна штафета светског центра наркомафије, расте покрет за легализацију свих наркотика.

Пореским обвезницима укидање забране продаје и конзумирања наркотика уштедело би милијарде које се троше на полицијске, царинске и затворске капацитете у Америци, тврде заговорници регулисане легализације.

Уз осврт на данашњи референдум у Калифорнији где би, ако је веровати анкетама, могли да изгласају легалну употребу и продају малих количина марихуане, Сорош очекује да најмногољуднија америчка држава „постане национални лидер баш као што је својевремено укидање прохибиције алкохола започето у појединим државама да би прерасло у регулативу на целој територији САД”.

Чак ако данашњи референдум, за који се залаже и гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер, не успе, изјашњавање покреће гласнију и снажнију дебату о рестрикцијама наркотика, које су после пола века глобалне примене (са ретким изузецима у Европи) донеле много више штете него користи.

Управо у тренутку кад је с друге стране границе у Тихуани горео џиновски пламен од спаљених 134 тоне марихуане (највећа заплена канабиса икада), а поборник отвореног друштва као колумниста и донатор додатно распалио вербалну ватру око референдума, локални шеф мексичке полиције потпирио је страсти старим аргументом изреченим на врло илустративан начин:

„Сваки попушени џоинт у Калифорнији и САД умрљан је мексичком крвљу”.

Како је то рекао, тако су почеле да падају жртве.

Група маскираних убица изрешетала је тринаест пацијената у центру за рехабилитацију наркомана у Тихуани. Само неколико минута после масакра, упадом у таласе полицијске радио-станице, упозорено је да „обрачун тек почиње”. Како је јавио дневник „Универзал”, непознате убице обећавају да ће у следећим акцијама као „колатерална штета” страдати бар 135 људи, или једна особа више од броја спаљених тона марихуане. Неколико дана пре крвопролића у Тихуани, у Сијудад Хуаресу, на сличан начин пало је десетак жртава на једном рођенданском слављу. Међу погинулим су два детета. Пре два дана изрешетано је још десетак Мексиканаца у једној перионици аутомобила.

Сви изгинули су колатерална штета плена чија вредност се процењује на око 400 милиона долара и који је изгорео на тријумфалној ломачи у оквиру кратких Пирових победа у рату против наркотероризма који је за ове три године у Мексику однео 28.000 живота.

Али, како то констатује и лондонски „Економист”, највећу штету и жртве од наркотрафикантског бизниса трпе сиромашне земље произвођачи, или најсиромашнији у богатим земљама где се дрога купује и конзумира.

Спектар затвореника повезаних са наркоделиктима заиста је илустративан. Европска комисија рачуна да у свету милион људи осуђених због дела повезаног са дрогом, лежи у затворима. Од тога 500.000 је у америчким тамницама, већина међу њима су Латиноамериканци или црнци.

Број убистава у земљама где се бере кока, и оних где се она претвара у кокаин, или на путевима којим пролази било који товар марихуане, кокаина, пилула, хероина (Венецуела, Гватемала, Хондурас, Перу, Колумбија и Мексико) у сталном је порасту а све институције су подривене корупцијом.

Уз констатацију да је даљи рат унапред изгубљен и да је борба против дроге и наркотрафиканата Сизифов посао, док год постоји потражња, група мексичких интелектуалаца окупљених око часописа „Нексос” подржава глобалну легализацију марихуане, лаке дроге на коју отпада скоро половина светског наркобизниса.

„Нексос” је у октобарском броју објавио неку врсту меморандума насловљеног кратко: „За легализацију”. У исцрпном извештају поткрепљеном свим данас расположивим подацима констатује се да је рат против наркотероризма, борба против до зуба наоружаног непријатеља који своју снагу црпе из огромних профита од илегалне трговине. Када би се укинула прохибиција, нестало би и те астрономске зараде, како аргументују, па би и непријатељ знатно ослабио, а држава би економски  и институционално ојачала.

По творцима мексичког меморандума чији су потписници многе јавне личности, укидање прохибиције марихуане би одмах после Калифорније морало да се спроведе у целој САД и Мексику. После тога следи постепена регулисана легализација других тежих дрога као што су на пример хероин и кокаин. Исту ствар пропагира и Џорџ Сорош.

Аутори „Нексос меморандума” верују да би добити од легализације биле вишеструке: полиција би могла да се позабави и другим пословима који утичу на свакодневни живот грађана, умањила би се конфликтност друштва и нестабилност држава произвођача, велика сума новца од легалног бизниса могла би да се употреби за школе, болнице, библиотеке, а конзументи би добили контролисане производе, као што је случај са алкохолом после прохибиције… Укидање прохибиције ипак, признају аутори, није магични лек, већ „мање зло”.

----------------------------------------------

Све очи упрте у Калифорнију

Све очи Покрета за легализацију наркотика у Мексику створеног из очаја и немоћи да се окончају масовни масакри и међусобни обрачуни упрте су у суседну Калифорнију. Уколико она 2. новембра легализује марихуану, Мексико би требало да пође њеним путем, чиме би 60 посто илегалне трговине наркотицима ушло у званичне трговинске билансе. Економисти указују на огроман профит који који скаче у астрономске висине оног тренутка кад пређе границу.

Килограм марихуане, на пример, на мексичком тлу вреди 80 долара, а чим пређе границу цена исте количине траве се пење на 2.000 долара. Зарада од овог трансфера преко Тихуане до Калифорније је, како се наводи, чистих 1.920 долара.

Слична рачуница изведена је и за кокаин. Килограм кокаинске пасте у Колумбији вреди 1.430 долара. Претворена у кокаин на домаћем  тржишту има цену од 2.340 долара. С том ценом излази из Колумбије, Боливије или Перуа а вредност јој расте у зависности од препрека на које наилази на путу до крајњег потрошача. Кад стигне до неког пограничног града у Мексику и приближи се „обећаној земљи” килограм кокаина већ кошта 12.500 долара. А чим одатле загази у САД, цена му се више него удвостручи – 26.000 долара. Оног момента када се раздели на линије и упакује у коверте, по великим америчким градовима исти килограм кокаина постиже фантастичну цену од 180.000 долара.

Сличним лествицама кокаин се пење и на путу у Европу.

За мексичке наркобосове важно је да преласком границе од једног килограма увоза из Колумбије (кокаин се не производи у Мексику) добијају зараду од 14.000 долара. С хероином се понавља иста прича (у Мексику килограм вреди 35.000 долара, у Америци 71.000 долара, а на улицама великих градова 131.000 долара).

Стратегија коју предлаже круг окупљен око часописа је да се „гурају постепене промене”. Треба почети од легализације марихуане у Мексику и Калифорнији, затим постепено лобирати за отвореније тржиште у оквиру специјализованих продавница за хероин, кокаин и синтетичке дроге.

----------------------------------------------

Холандија: Шик наркокафића и проблем задњих врата

Каква су искуства Холандије, тридесет четири године пошто је озваничила продају и куповину марихуане и хашиша у чувеним кафићима „кофи шоповима”? Још увек су у већини Холанђани који сматрају да кафићи у којима се легално пуше џоинти треба да постоје.

Ипак, земља лала и ветрењача постала је мека за такозвани наркотуризам што је локалним властима у пограничним местима почело да ствара проблеме. Десетине хиљада туриста из околних европских земаља долазе данас у Холандију ради провода уз неки од легалних опијата. Таква маса света привлачи препродавце јачих нелегалних наркотика, навала туриста из Белгије, Француске и Немачке у Масрихту ствара саобраћајне и друге гужве, број нарко окршаја је порастао више него у градовима удаљеним од границе.

Од неугледних скучених и мрачних локала какви су били на почетку , данас су неки од нарко кафића шик места са најмодернијим дизајном . Уз џоинт, испијају се свеже цеђени сокови , чај и кафа у шољама од најфинијег порцелана…Гости се сладе неким од вешто справљених интегралних колачића. За шанком , парчићи хашиша секу  се великим месарским ножевима а дрога се одмерава на апотекарској ваги.

Са хиљаду и петстотина колико их је било у време највећег процвата, број ових јединствених кафића пао је на данашњих 700. То се објашњава новим регулативама које намећу локалне власти како би умањиле поводе за инциденте и гужву у околини кофи шопова.

Уводећи слободну регулисану продају и конзумирање канабиса , Холандија је истовремено установила пет основних прописа:

 1. Забрана рекламирања канабис кафића

2.У овим кафићима не може да се конзумира алкохол

 3.Продаје се само пунолетним лицима и само до пет грама по особи

 4. Локал не сме да има у стоку, више од 300 грама основног продукта.

5. Неће се толерисати теревенке и нереди около кафића.

Остао је нерегулисан „проблем задњих врата”. Муштерије улазе на предња легална врата и ту као и у свакој другој трговини купују робу. Али набавка робе, оне која улази на задња врата није никада законски дефинисана.

Када је о броју уживалаца канабиса реч, он према меродавним истраживањима, није у Холандији већи , него у САД где је марихуана нелегална. По подацима из Европске уније број оних који конзумирају марихуану већи је у Француској, него у Холандији.

Зорана Шуваковић