На трагу шпијунима

Тројица од двадесетак тражених отмичара, који су по налогу ЦИА широм Европе киднаповали особе под сумњом да су терористи, откривени су и идентификовани у америчкој савезној држави Северној Каролини.

Према званичном саопштењу севернонемачке регионалне телевизије НДР, у склопу државног емитера АРД, чији су новинари ушли у траг отмичарима, реч је о тројици пилота, који су по налогу америчке обавештајне службе ЦИА превозили киднаповане особе у – тајне затворе. Ближи подаци, попут имена три отмичара, нису саопштени јавности, али је информисано надлежно Државно тужилаштво у Минхену. Виши државни тужилац Август Штерн потврдио је пријем и веродостојност података и истакао да се предузимају даљи кораци који би допринели истрази. На питање да ли ће немачки органи, попут италијанских, предузети конкретније кораке, попут расписивања потернице и постављања захтева за изручење, Штерн је одговорио: "Располажемо интересантним, извесно опипљивим подацима, који би могли да унапреде истрагу... Преостаје нам још да преиспитамо о којим особама је, уистину, реч и ко стоји иза њих".

Према извештају немачких ТВ новинара, међутим, нема недоумице о идентитету три пилота. Сва тројица су били под уговором приватног авио-превозника "Aеро контракторс", предузећа које је за потребе ЦИА стављало на располагање специјалне летилице, типа "лир-џет", у више наврата регистроване приликом илегалних прелета преко територија европских држава. Познате су и адресе где живе. Немачки репортери су их пресрели на њиховом кућном прагу, али су остали кратких рукава – нису добили било какву изјаву.

Сензационалну вредност вести о откривању идентитета отмичара ЦИА засењују, у међувремену, спекулације о изворима информација. У веродостојност објашњења, које су тим поводом дали новинари, да су дошли до информација преко "поузданих извора у окружењу шпанске полиције", сумња се упркос стручном коментару, извесно потеклом из петог одељења немачке обавештајне службе БНД, са седиштем у берлинској централи, које се, попут британског МИ-6 одсека бави обавештајном делатношћу у иностранству. Тамошњи неименовани извори су указали на чињеницу да су прва сазнања о отмичарима ЦИА стечена на основу података о тајним полетањима и слетањима авиона ЦИА са и на аеродром Палма де Мајорке.

Са аеродрома туристичког острва винуо се 23. јануара 2004. године авион типа "боинг 737" пут Македоније, где је прихваћен киднаповани, касније ослобођени Немац либанског порекла Калед ел Масри: "Ревност шпанске полиције, која је регистровала имена свих путника и особља тог лета, допринела је, с једне стране, каснијем одмотавању клупка... С друге стране, олакшавајућу околност при разоткривању идентитета агената представљао је немар оперативних стратега ЦИА – измењена су само презимена, не и имена, а остали подаци, попут датума рођења, измењени су уз помоћ ’шупљих’, дакле једноставних рачунских операција. Датуми обавезних здравствених контрола уопште нису фалсификовани, тако да је – да ли шпанској полицији, или самим новинарима – било лако да следе траг."

Неименовани извори у баварском Пулаху крај Минхена, у техничко-оперативном центру БНД-а, истовремено седишту осмог одељења, задуженог за контраобавештајну делатност унутар граница, упозорили су одабране новинаре да 

колегама из петог одељења није веровати: "Откако је Хајнер Вегезин, бивши мини-револуционар међу шездесетосмашима, преузео руководство у тој секцији, они тргују информацијама под плаштом ’слободе оперативног деловања’".