Археолошки парк на траси булевара

Нови Сад – Новосадским археолозима остало је мање од тридесет радних дана, ни половина времена колико им је дата, да истраже најстарије откривено насеље на овим просторима, куда би требало да прође последња траса новог Булевара Европе и споји се с Руменачким путем. На локалитету Сајлово, заправо, отворено је вишеслојно археолошко налазиште – остаци насеља, насеобинских објеката и некропола од најстаријег неолита, пре 7.000 година, преко енеолита – бакарног доба, пре 5.000–4.000 година, до великог касноантичког насеља из III–IV века нове ере.

Одраније је било познато да је овај простор старе високе обале Дунава зона потенцијалних археолошких локалитета, а како ће се заштита археолошког културног наслеђа уклопити у градске урбанистичке планове, који око нове саобраћајнице предвиђају изградњу инфраструктурних објеката, остаје тек да се види. Заштита културне баштине обавеза је не само града и покрајине, него и државе Србије, која је прошле године потписала (ревидирану) Конвенцију из Ла Валете.

– У археолошким ископима отворена је површина од око 3.500 квадрата, и у „малом” узорку до сада је откривено 113 кућа (земуница, полуземуница, колиба и јама), економских (остава, силоса и трапова) или комуналних објеката (ровова и одводних канала), 19 гробова, као и обиље покретних археолошких налаза (каменог и коштаног алата, грнчарије, разних предмета покућства за свакодневну употребу и животињских костију) – објашњава руководилац истраживања Душанка Веселинов, археолог-конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада.

Најстарији становници на овим просторима живели су у земуницама и правили грнчарију. Грубе керамичке посуде израђиване су од земље у коју је додавана плева, биле су обликоване руком и украшаване ноктом, а потом печене у отвореним јамама. Из раног неолита откривен је и један гроб покојника који је био сахрањен на остацима изгорелог стамбеног објекта.

Пронађено је и неколико предмета из млађег неолита – винчанске културе, али је највеће изненађење за археологе било откриће некрополе из бакарног доба и 14 гробова са покојницима сахрањеним у фетусном (згрченом) положају. Уз некрополу пронађен је и део насеља из овог периода, што Сајлово издваја као локалитет на којем се може много више сазнати о животу људи из бакарног доба, јер су до сада откриване само некрополе.

– Наша је обавеза да кроз просторно-планску документацију, како смо то и до сада радили, стално указујемо на значај овог простора, а сада имамо и археолошко налазиште. Мислим да је то довољан разлог да уз пут који носи европски назив не буду само пумпе и маркети, што не споримо да је корисно, него и нешто што се у Европи ради, а то је археолошки парк – истиче Душанка Веселинов.

Завод за заштиту споменика културе Новог Сада сачинио је пројекат, утврдио мере заштите и методологију археолошких истраживања и укључио у рад колеге из Музеја Војводине, Музеја града и многобројне спољне сараднике. На локалитету Сајлова сви су максимално ангажовани, чак и по киши, како се не би изгубило драгоцено време. Да би били бржи и ефикаснији помогла су геомагнетна испитивања, која су врло прецизно дефинисала места са највише археолошких налаза. 

----------------------------------------------

На бачкој обали живели Сармати

– У време Римског царства, чије су границе биле на Дунаву, на бачкој страни, већ у I веку, досељавала су се сарматска племена, народа јужноруског-иранског порекла. Сармате кроз историју помињу многи антички и касноантички историчари, а Херодот је рекао да су настали из бракова Скита и Амазонки. До сада смо имали само спорадичне налазе на територији града који су се могли приписати сарматској популацији, а сада је пронађено велико и богато насеље са обиљем археолошког материјала – истиче археолог Надежда Савић, кустос-саветник Музеја града Новог Сада.

----------------------------------------------

Налазиште из XI векапоплочано бехатоном

Пре неколико година, током радова на партерном уређењу простора Католичке порте у центру града, пронађени су докази да је на том месту у XI веку постојало насеље, које је највероватније било уништено под најездом Монгола. Стручњаци су предлагали да се део налазишта конзервира, застакли и учини атрактивним за туристе, али је порта ипак поплочана бехатоном.