Промене од главе до пете

Више нема сумње да ће Кошаркашки савез Србије (КСС) ускоро сасвим другачије изгледати, макар системски. Што се тиче кадрова, ни они који су сада у Кући кошарке у Сазоновој 83, али ни они који ће доћи, неће моћи више грчевито да бране своје фотеље...

О нацрту новог Статута КСС разговарали смо са председником Статутарне комисије и чланом председништва КСС, правником Гораном Дајовићем, већ више од две деценије на разне начине везаним за кошарку, који је одмах желео да демантује приче о "козметичким променама":

– Предложене су радикалне промене. Промењени су готово сви чланови Статута.

У Радној групи за израду нацрта Статута били су председник КССЦГ Горан Кнежевић, председник КСС Блажо Стојановић, тројица представника Стручног савета Драган Кићановић, Драгиша Вучинић и Душан Ивковић, секретари савеза СЦГ и КСС Предраг Бојић и Зоран Гавриловић, представник КСС у САС-у Слободан Бабић и представници Статутарне комисије Дајовић и Ћетојевић.

– Приликом израде нацрта Статута КСС коришћена су искуства Шпаније, Француске, Фибе, Хрватске, Словеније и БиХ, као и предлози КСВ, Удружења тренера СЦГ, ОКС Панчево, Комисије за такмичење... Нацрт је једногласно усвојен и дат на јавну расправу која траје 30 дана, а затим се Радна група састаје у проширеном саставу и формулише коначан предлог Статута који би требало да буде усвојен најкасније до 10. новембра.

Да ли сте задовољни предложеним нацртом?

– Као неко ко је значајно учествовао у изради нацрта Статута логично је да сам задовољан. Неће овај Статут вратити Србији титуле светског и европског првака, али он отвара могућност да се ангажују сви кошаркашки потенцијали које имамо, пре свега они људски, јер захтева много способних људи који ће бити спремни да вредно раде.

Шта су суштинске промене?

– Скупштина не треба само на папиру да буде највиши орган као до сада, већ и у стварности. Садашња скупштина је била формирана од делегата окружних савеза, а ти савези у пракси не постоје, тако да делегати нису имали базу којој су одговарали. Сада је предложено да се Србија подели на пет региона плус Косово. Ти региони ће бити довољно самостални и довољно велики да буду кадровски и финансијски одрживи. Они би у Скупштини давали делегате по формули 4 (Београд) + 4 (Војводина) + 2 (Шумадија-Крагујевац) + 2 (Западна Србија-Чачак) + 2 (Источна Србија-Ниш) плус председници тих пет региона, плус један представник Косова. Поврх тога, у Скупштину ће ући представници кошаркашких удружења: 4 из Прве А лиге, 1 из Прве А женске лиге, 1 из Прве Б мушке лиге и по 1 представник удружења тренера, играча у судија и највећи донатор Савеза. Скупштина ће имати 30 чланова, биће репрезентативнија, делегати ће знати коме одговарају, чешће ће се састајати и имаће већа овлашћења. Бираће све друге органе савеза, одлучивати о буџету и чланаринама, доносити најважније акте и утврђивати средњорочну и дугорочну политику Савеза. То до сада није био случај и зато је у пракси Председништво заправо било највиши орган што је аномалија.

Шта је са извршним органом?

– Савез ће оперативно водити три органа која бира Скупштина тајним гласањем. До сада је постојао само један – Председништво на челу са председником. Ти органи су Управни одбор на челу са Председником КСС, Стручни савет и директор. Управни одбор ће имати петорицу чланова: председника савеза, директора Савеза, председника Стручног савета и двојицу чланова које предлаже председник. Кандидат за председника је дужан да приликом кандидовања, попут својеврсног мандатара, предложи имена те двојице најближих сарадника. Дужности Управног одбора су значајне а најважнија је да обезбеди средства за рад Савеза. Стручни савет ће такође да бира Скупштина и имаће седам чланова. То су председник, тројица чланова које он предлаже, по један члан на предлог Удружења прве мушке и женске лиге и Удружења тренера. Да би неко био члан Савета мора да испуни барем један од следећих услова: да је бивши сениорски репрезентативац, бивши тренер неке од националних селекција, да је освајао национално првенство, да је предавач на некој од акредитованих високих школа у области спорта.

До сада је Стручни савет био под Председништвом?

– Кад је у питању струка Стручни савет је сада потпуно самосталан. Стручни савет ће бирати селектора, припремати план и програм за репрезентације, анализирати систем такмичења и предлагати евентуалне промене, старати се о стручном усавршавању, прописивати критеријуме за лиценцирање тренера, усвајати календар такмичења, у сарадњи с Регистрационом комисијом предлагати промене у регистрационом правилнику...

Шта је с директором Савеза?

– И директора бира Скупштина. Директор је први оперативац Савеза, професионалац. По новом систему имаће надзор над регионалним савезима и моћи ће да предлаже управном одбору смену органа тих савеза, управљаће секретаријатом КСС, контролисати сталне комисије...Сва три стуба извршне власти су међусобно равноправна, са благом превагом председника савеза, али један другоме не полажу рачуне већ сви Скупштини. Ту се види идеја о деконцентрацији моћи, која је до сада сва била у једном органу.

Тридесет дана после ступања на снагу Статута треба да се конституишу регионални савези и да дају своје делегате. Три региона тек треба да праве своје оснивачке скупштине. Кад сви изаберу своје делегате рок за изборну скупштину је 15 дана. Тада ће се и видети колико је кошаркашка Србија спремна за промене. Или ће опет бити повода да се прича о козметичким променама, овог пута – у кадровима.

--------------------------------------------------------------------------

Корак ближе Улебу

Дат је и предлог о оснивању Удружења професионалних клубова, што је пре неколико година предлагао Небојша Човић?

– Удружење професионалних клубова ће бити правно лице, по угледу на шпанску АЦБ лигу. То би важило од наредне сезоне. Клубовима ће се дати шанса да сами воде своју лигу и да самим тим брину о њеном финансирању. Направиће се споразум између Савеза и клубова о међусобним односима. Наша би лига би тако стекла услов да постане чланица Улеба.