Прва кућа за посебне порођаје

Доношење детета на свет за жене је најлепши тренутак у животу, али за многе од њих и велика траума које се присећају целог живота. Због непријатног искуства у породилиштима има оних које се не одлучују на рађање више деце, док жене које ипак желе проширење породице бирају враћање природном порођају и начинима ублажавања болова без употребе медикамената.

Неке анкете показују да се мање од 10 одсто жена у Србији одлучује на порођај неком од метода физиолошког порођаја онако како су жене некада рађале, када није било породилишта. Осим класичног рађања бебе у лежећем положају и царског реза, код нас постоји могућност да се жена породи физиолошким путем, да то уради у води или у кућним условима. Избор начина порођаја постоји у панчевачком породилишту, које је, према неким анкетама, међу најбољима у Србији.

Како објашњава др Владимир Вајс, начелник породилишта у болници у Панчеву, акценат је стављен на то да се жена приликом такозваног немедицинираног порођаја налази у положају супротном него до сада – чучи, стоји, наслања се на колена и лактове и то онако како јој у одређеном тренутку одговара.

– Добили смо подршку покрајинског секретаријата за здравство да направимо пилот пројекат за немедицирани порођај, односно формирање Центра за физиолошке порођаје. Позитиван став према породиљи је најважнији, да се она током трудноће упозна са породилиштем и особљем које ће је порађати. Одлично је када жене имају могућност акупунктуре, масаже, акупресуре или топле купке током порођаја, али важно је и да се жени омогући кућна атмосфера. Није битно да ли се порађа стојећи или лежећи, важно је да јој то прија, као и да није закована за кревет ако то не жели. Време порођаја је скраћено за неколико сати, а психолошки аспект је веома добар за жену. Циљ је вратити се изворном порођају, зна се како су се рецимо наше баке порађале и да добијемо здраве и праве бебе – каже др Вајс.

Наш саговорник каже да, на пример, у Холандији жене готово никад не долазе у породилиште, да се у Енглеској жена среће са акушером тек онда када има компликације са порођајем, а бабица је та која води целу трудноћу, прегледа и шаље на анализе.

– У Италији, тачније Фиренци, труднице долазе у установе сличне нашим домовима здравља, лекари их прегледају, али је тамо активно присуство бабице. Оне обављају и психофизичку припрему за порођај. Породилишта у свом окружењу имају кућну атмосферу, а бабице доминирају водећи порођај од почетка. То је тренд у многим земљама. Највише ме нервира кад чујем да је жена после порођаја изјавила: „Па, ја сам добро прошла” или „Никад више нећу да се порађам”. Чињеница је да се, када им се нуди могућност избора, оне излазе озарене из породилишта и кажу: „Ја се опет враћам” – објаснио је др Вајс.

Наш саговорник каже да се залаже за отварање центра где ће бити организована кућна атмосфера, па би Панчево било први град у Србији који ће добити Кућу за порођаје.

Како објашњава Дивна Миљковић, председница Удружења бабица Србије, неке жене имају потребу да се породе баш код куће и то је нешто сасвим нормално у неким земљама, рецимо у Холандији. Она је изразила очекивање да ће порођаји у кући временом постати јавнији, јер је чињеница да су се труднице одувек порађале у кућним условима, било случајно, било намерно.

– У кући се највише порађају вегетаријанке, жене које се хране макробиотичком исхраном и оне које се баве јогом. Већина њих живи у Београду и реч је о трудницама које стреме ка здравом начону живота. Чини ми се да су више заинтересоване жене које долазе из иностранства, као и оне које су раније имале трауматично искуство приликом рађања детета. Циљ је посматрати и подстицати природни процес порођаја, након чега одмах треба да уследи дојење бебa. Одговорност овог начина порођаја деле и бабица и породиља – нагласила је Миљковићева.

У нашој земљи једино београдски Клиничко-болнички центар „Звездара” поседује специјализовану каду за порођаје у води. Према речима др Александре Младеновић, начелнице породилишта у овој установи, да би жена могла да се породи у води морају такозвани цервикални и брис из вагине да буду исправни, а важно је и да је трудница здрава и да нема неко кардиоваскуларно обољење.

– Температура воде у кади где се жена порађа је 37 степени, а циљ је да топлина течности шири крвне судове. Овакав поступак убрзава отварање грлића материце и порођај и чини га безболнијим. Ту су и млазеви ђакузија који имају функцију масаже. Идеја је да жена затим изађе из каде и породи се на порођајном кревету, мада има и оних који на лични захтев цео порођај обаве у кади. Током њеног опуштања у води, беби се посебним уређајем мере откуцаји срца. Жене су за овај начин порођаја заинтересоване у налетима, а све зависи од тога колико су обавештене – истакла је др Младеновић.

Уколико се жена ипак одлучи за класичан порођај у болници све чешће се одлучује за узимање епидуралне анестезије, а неке болнице омогућавају и да тате присуствује порођају и на тај начин пруже подршку мамама.

Д. Давидов-Кесар