У спомен народу

БИЛЕЋА – Градови у Херцеговини облепљени су плакатима политичких првака, јер је у Републици Српској у току предизборна кампања. Видљиви су, ипак, и плакати који најављују десете јубиларне "Ћоровићеве сусрете писаца и историчара".
Сусрети су отворени у Билећи, у Клубу Војске Републике Српске, химном "Боже правде", коју је извео хор "Свети Василије Острошки и Тврдошки" из Требиња.
На свечаном отварању, Никола Асановић, мозак и душа ове манифестације, подсетио је да су о Малој Госпојини 1997. године, пре десет година, у дедовини и војводству Светог Саве кренули "Ћоровићеви сусрети писаца и историчара", једна од најлепших манифестација културе и духовности.

После поздравних речи Миладина Самарџића, Велимира Авдаловића и Мира Вуксановића, скуп је својом беседом отворио Никола Кусовац, који је, потом, отворио и изложбу слика академског сликара Бранка Никитовића из Вишеграда.

Представљена је и књига Боривоја Маринковића "Скривени свет Владимира Ћоровића", зборник са прошлогодишњих сусрета и летњи број часописа "Нова Зора".

Много перипетија

Испред зграде СПКД "Просвјета" у Билећи откривен је споменик Светом Сави, рад Живорада Циглића. Реч је о монументалној скулптури, висине три метра, извајаној од црвеног златиборског мермера. Ово је прва скулптура српског архиепископа и највећег просветитеља са ове стране Дрине, која је после много перипетија, због компликоване папирологије, доспела у Билећу. Освећењу споменика присуствовао је и Драган Чавић, председник Републике Српске.

Учесници скупа су у Требињу, на Црквини, посетили херцеговачку Грачаницу, вечну кућу песника Јована Дучића.

Другог дана, у Билећи, почео је са радом округли сто на тему: "Новела у савременој српској књижевности". У уводном слову, Јован Делић је рекао да је Билећа, о Малој Госпојини, престоница српске прозе.

Писање једног прозног књижевног дела Горан Петровић је упоредио са прављењем гудачког музичког инструмента. Треба, дакле, одабрати праву грађу. Није свако дебло погодно за овај посао. Грађа за књижевно дело, односно за гудачки музички инструмент, мора бити добра: ни суварак, ни пресна. А онда следује мајсторски посао –обликовање. Петровић је причу упоредио са виолином, роман са виолончелом, а новелу са виолом. Новела се данас ретко пише. А и када настане, издавачи, а некада и сами писци, проглашавају је за дужу причу, или за кратки роман.

Уз шалу да сви пропали песници постају прозни писци, Рајко Петров Ного је рекао да је и сам закорачио у прозу, књигом "Јечам и калопер". Подсетио је, потом, да је Црњански говорио да је будућност прозе – мемоарска књижевност, али она која није тачна. Своја сећања Ного је извлачио са ивице заборава. Одлучио се за глосу, како у књизи не би била само његова приватна сећања.

У различитим језицима, истакао је Светозар Кољевић, новела се различито тумачи. У сваком случају, она је нешто ново. Новелу, код нас, одређује дужина, што није тачно. Новела мора, пре свега, да има поенту, односно неочекивани обрт. То је илустровао примерима из неколико кратких прича Мирослава Јосића Вишњића.

Збрка у терминологији

Уз напомену да је најгора мистификација жанрова, чега је у нашој књижевности и међу нашим писцима било, Бранко Милановић, као и Кољевић, сматра да је новела сажет, кратки прозни облик са обртом. Таква је, рецимо, прича Лазе Лазаревића "Први пут са оцем на јутрње".

Мирослав Јосић Вишњић је истакао да у нашој терминологији влада велика збрка. Многе ствари не можемо да именујемо једном речју. Његов "Роман о смрти галерије", иако у наслову стоји – роман, он назива новелом. У последњих неколико година, додао је Јосић, НИН-ову награду за роман добиле су књиге које по његовом мишљењу, нису романи.

Раде Симовић је говорио о сценском простору као привиду у причама Петра Кочића и Ђура Дамјановића, Милица Јефтимијевић-Лилић о новели као жанру погодном за тумачење недокучивости живота и уметности, Мићо Цвијетић о новелама недавно преминулог Милорада Блечића, а Тихомир Петровић о новели у дечијој књижевности.

У Гацку је почео са радом дводневни научни скуп о доприносу Срба из Херцеговине српској историографији и култури.