Стоп пластичним кесама

Врање је први град у Србији у којем је забрањена употреба пластичних кеса у продавницама. Трговци ће морати да користе разградиве, папирне или платнене кесе и торбе, а уколико то не буду чинили, од 1. јануара наредне године комунални инспектори ће их кажњавати. По речима Неле Цветковић, чланице Градског већа задужене за ресор заштите животне средине, циљ еколошке акције да Врање буде први град у Србији без пластичних кеса јесте заштита животне средине. Град је преплављен пластичним кесама којих има на улицама, поред Јужне Мораве, чак и на дрвећу. Много је дивљих депонија у граду преплављено полиетиленским кесама, које се користе двадесетак минута, а онда бацају. Трговци у радњама и продавницама и на пијацама и улицама мораће да производе пакују у биоразградиве, разградиве, папирне и платнене кесе и торбе. Власници радњи обавештени су о одлуци Градског већа, а против оних који се буду оглушили о акцију забране употребе ПВЦ кеса од 1. јануара 2011. године примењиваће се казнене мере – каже Цветковић, покретач акције забране употребе пластичних кеса. Новац од казни биће уплаћиван у локални фонд за заштиту животне средине, из којег ће се финансирати реализација свих градских еколошких програма. Још пре званичне забране употребе пластичних кеса, „Макси дисконт” и Фабрика хлеба и млека већ дуже време пакују производе у биоразградиве и кесе од папира. Пре озваничења акције, Основна школа „Вук Караџић” поделила је грађанима платнене торбе, на којима је писало „Стоп пластичним кесама”.

И остали градови у Србији ускоро би могли да се прикључе земљама које пластичне кесе избацују из употребе увођењем намета за оне који их производе и подстицањем производње биоразградивих и папирних кеса. Влада би ускоро требало да усвоји Уредбу о помоћи произвођачима кеса које мање загађују животну средину. Грађанин Србије годишње у трговини просечно узме хиљаду најлон кеса, сваку користи тек двадесетак минута, после употребе она заврши као отпад на улици, поред пута, на дрвећу... Процена је да се дневно у Србији употреби и баци око седам милиона пластичних кеса. Ове кесе су јако штетне за животну средину јер се не разграђују у природи, а њихова рециклажа је скупа и тешко изводљива.
Директорка фирме „Полипласт” која  производи биоразградиве кесе Љиљана Мирковић каже да се у Србији, као и у већини других земаља, користи „полидал”, односно фото-разградиве кесе. У Србији је, први пут, покренута производња еколошких кеса од фото-биоразградиве пластике што има за крајњи циљ смањење загађења и уштеду средстава. Полидал кесе се разграђују без емитовања метана и без присуства микроорганизама, што значи да се она сама претвара у ђубриво, односно није потребно да се односи на депонију. Наша саговорница нас подсећа да би пластичне кесе у Европској унији требало да буду забрањене ове године, иако су Европљани, с обзиром на развијену еколошку свест, одавно навикли да у куповину са собом носе торбе и кесе за намирнице. „У вези с тим, еколошке кесе највише продајемо страним компанијама, док их домаће фирме и трговачке радње много мање траже. Мислим да се процес замене танких пластичних биоразградивим кесама одвија јако споро”, каже Мирковићева. Ова предузетница се обрадовала субвенцијама које је влада предвидела за произвођаче еколошких кеса. Уредбом Владе Србије предвиђено је да сваки произвођач разградивих кеса добија субвенције од 7.000 динара по тони. Што се тиче трошкова производње, не постоје проблеми јер се битно не мења постојећа технологија производње, не подразумева улагање у нове машине, подразумева улагање само у адитиве за разградњу. Министарство животне средине и просторног планирања је, пре четири месеца, донело уредбу о таксама за производњу пластичних кеса, тако ће за оне које нису биоразградиве такса бити 20.000 динара по тони, за разградиве пластичне кесе плаћаће се десет пута мањи износ. Најбоље решење је свакако оно које ће допринети да имамо што мање кеса које ће бити употребљене једанпут, да имамо кесе које ће се употребљавати више пута, да те кесе буду биоразградиве, што значи да кад се коначно одложе на депонију да у року од годину или две потпуно распадну и да нема негативних утицаја на земљиште и на подземне воде, рекли су нам у Министарству заштите животне средине.

Како би решиле проблем пластичног отпада, земље Европске уније увеле су порез на пластичне кесе, који пада на терет продавца. Тако је, на пример, у Ирској њихова употреба смањена чак за 95 одсто, а слична решења прихватила је и већина других земаља.