Stop plastičnim kesama

Vranje je prvi grad u Srbiji u kojem je zabranjena upotreba plastičnih kesa u prodavnicama. Trgovci će morati da koriste razgradive, papirne ili platnene kese i torbe, a ukoliko to ne budu činili, od 1. januara naredne godine komunalni inspektori će ih kažnjavati. Po rečima Nele Cvetković, članice Gradskog veća zadužene za resor zaštite životne sredine, cilj ekološke akcije da Vranje bude prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa jeste zaštita životne sredine. Grad je preplavljen plastičnim kesama kojih ima na ulicama, pored Južne Morave, čak i na drveću. Mnogo je divljih deponija u gradu preplavljeno polietilenskim kesama, koje se koriste dvadesetak minuta, a onda bacaju. Trgovci u radnjama i prodavnicama i na pijacama i ulicama moraće da proizvode pakuju u biorazgradive, razgradive, papirne i platnene kese i torbe. Vlasnici radnji obavešteni su o odluci Gradskog veća, a protiv onih koji se budu oglušili o akciju zabrane upotrebe PVC kesa od 1. januara 2011. godine primenjivaće se kaznene mere – kaže Cvetković, pokretač akcije zabrane upotrebe plastičnih kesa. Novac od kazni biće uplaćivan u lokalni fond za zaštitu životne sredine, iz kojeg će se finansirati realizacija svih gradskih ekoloških programa. Još pre zvanične zabrane upotrebe plastičnih kesa, „Maksi diskont” i Fabrika hleba i mleka već duže vreme pakuju proizvode u biorazgradive i kese od papira. Pre ozvaničenja akcije, Osnovna škola „Vuk Karadžić” podelila je građanima platnene torbe, na kojima je pisalo „Stop plastičnim kesama”.

I ostali gradovi u Srbiji uskoro bi mogli da se priključe zemljama koje plastične kese izbacuju iz upotrebe uvođenjem nameta za one koji ih proizvode i podsticanjem proizvodnje biorazgradivih i papirnih kesa. Vlada bi uskoro trebalo da usvoji Uredbu o pomoći proizvođačima kesa koje manje zagađuju životnu sredinu. Građanin Srbije godišnje u trgovini prosečno uzme hiljadu najlon kesa, svaku koristi tek dvadesetak minuta, posle upotrebe ona završi kao otpad na ulici, pored puta, na drveću... Procena je da se dnevno u Srbiji upotrebi i baci oko sedam miliona plastičnih kesa. Ove kese su jako štetne za životnu sredinu jer se ne razgrađuju u prirodi, a njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva.
Direktorka firme „Poliplast” koja  proizvodi biorazgradive kese Ljiljana Mirković kaže da se u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, koristi „polidal”, odnosno foto-razgradive kese. U Srbiji je, prvi put, pokrenuta proizvodnja ekoloških kesa od foto-biorazgradive plastike što ima za krajnji cilj smanjenje zagađenja i uštedu sredstava. Polidal kese se razgrađuju bez emitovanja metana i bez prisustva mikroorganizama, što znači da se ona sama pretvara u đubrivo, odnosno nije potrebno da se odnosi na deponiju. Naša sagovornica nas podseća da bi plastične kese u Evropskoj uniji trebalo da budu zabranjene ove godine, iako su Evropljani, s obzirom na razvijenu ekološku svest, odavno navikli da u kupovinu sa sobom nose torbe i kese za namirnice. „U vezi s tim, ekološke kese najviše prodajemo stranim kompanijama, dok ih domaće firme i trgovačke radnje mnogo manje traže. Mislim da se proces zamene tankih plastičnih biorazgradivim kesama odvija jako sporo”, kaže Mirkovićeva. Ova preduzetnica se obradovala subvencijama koje je vlada predvidela za proizvođače ekoloških kesa. Uredbom Vlade Srbije predviđeno je da svaki proizvođač razgradivih kesa dobija subvencije od 7.000 dinara po toni. Što se tiče troškova proizvodnje, ne postoje problemi jer se bitno ne menja postojeća tehnologija proizvodnje, ne podrazumeva ulaganje u nove mašine, podrazumeva ulaganje samo u aditive za razgradnju. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je, pre četiri meseca, donelo uredbu o taksama za proizvodnju plastičnih kesa, tako će za one koje nisu biorazgradive taksa biti 20.000 dinara po toni, za razgradive plastične kese plaćaće se deset puta manji iznos. Najbolje rešenje je svakako ono koje će doprineti da imamo što manje kesa koje će biti upotrebljene jedanput, da imamo kese koje će se upotrebljavati više puta, da te kese budu biorazgradive, što znači da kad se konačno odlože na deponiju da u roku od godinu ili dve potpuno raspadnu i da nema negativnih uticaja na zemljište i na podzemne vode, rekli su nam u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Kako bi rešile problem plastičnog otpada, zemlje Evropske unije uvele su porez na plastične kese, koji pada na teret prodavca. Tako je, na primer, u Irskoj njihova upotreba smanjena čak za 95 odsto, a slična rešenja prihvatila je i većina drugih zemalja.