Biće ovo jedna od tri najrodnije godine

Grad koji je u noći između nedelje i ponedeljka pogodio određene lokalitete u Srbiji smanjiće ukupan rod voća za oko dva odsto. Čak i ako se u obzir uzme šteta od oko sedam do osam procenata, koju je ranije načinio mraz u celokupnom sektoru, ove sezone očekuje se odličan rod voća u našoj zemlji, kaže za „Politiku” dr Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Ako se ovako nastavi, biće ovo jedna od tri najrodnije godine u voćarstvu u poslednje tri decenije – napominje naš sagovornik i kaže da posebne rezultate očekujemo kod trešnje, imamo i veliku rodnost šljive, a kada je reč o kajsiji možda i najbolji rod u istoriji – ističe Keserović.

Prema informacijama sa terena, od grada i olujnog nevremena prilično su stradali voćnjaci breskve i šljive, ali i vinogradi kod Fruške gore prema Dunavu. Prema njegovim rečima, štete je bilo i u zasadima u Bačkoj Topoli (preko koje je prošla supećelijska oluja) i okolini Zrenjanina, kada je reč o intenzivnim zasadima.

Kako objašnjava, grad može da uništi lokalno plodove, a u slučaju jakih olujnih vetrova praćenih kišom problem je to što dolazi do opadanja zrelog voća koje još nije obrano. Takođe, u slučaju jakog nevremena stradaju i listovi, što pored štete u ovoj sezoni donosi i indirektnu opasnost da neće moći da budu formirani pupoljci u narednoj godini.

–Tamo gde su protivgradne mreže, štete nema i ti voćnjaci su dobro prošli – kaže Keserović.

Na pitanje koliko je okvirno profesionalnih voćnjaka pokriveno protivgradnim mrežama, on procenjuje da je kod jabuke pokrivenost oko 30 odsto, kod trešnje oko 25, a u slučaju borovnice ovaj vid zaštite postoji na gotovo svim površinama pod tim voćem. Budući da su investicije u proizvodnju ovih voćnih vrsta izuzetno velike, proizvođači nemaju prostora da rizikuju i gledaju u nebo, očekujući da će ih grad zaobići.

Klimatske promene sve su izraženije, a grad i oluje postali su gotovo već standard početkom juna svake godine. Keserović napominje da je predlagao da se razmisli o subvencionisanju protivgradnih topova preko IPARD fondova ili iz državne kase. Kaže da već postoji sedam, osam ovakvih uređaja u Srbiji, a iskustva voćara pokazuju da su izuzetno efikasni i da mogu da štite od nepogode i oko 100 hektara zasada.

– Treba o tome razmišljati. Mi imamo protivgradne sisteme, oni negde funkcionišu besprekorno, a negde i ne. Kod protivgradnih topova upozorenje o nepogodi stiže direktno iz radarskog centra u Francuskoj, koji blagovremeno signalizuje mogućnost grada i uključuje automatski zaštitu – napominje Keserović.

Podsetimo, u nedelju je snažno nevreme praćeno gradom i olujnim vetrom, za koje je MUP izdao hitno upozorenje, zahvatilo sever Bačke i nanelo veliku štetu poljoprivrednim usevima, po pisanju lokalnih medija. Prema prvim informacijama sa terena, najteže su bili pogođeni Gornji i Donji Tavankut, kao i područje od Male Bosne prema Čikeriji. Na društvenim mrežama deljene su fotografije sa terena. Poljoprivrednici još obilaze useve i procenjuju razmere štete. Kako je objavljeno, najgore je prošao Tavankut, gde su uništene bašte i gotovo sva paprika, bostan, ali i veći zasadi suncokreta... Još nema informacija da li je te noći bilo ozbiljnijeg stradanja poljoprivrednih useva u drugim delovima zemlje.