Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.67	117.32
114.72	115.41	115.07
120.08	120.8	120.44

Pisma čitalaca

29.07.2022 u 12:50

Uz stabla voća biće nam lepše

Nedavno sam u „Politici” pročitala tekst Miše Lazića „Direktore, posadite voće”. U svemu se slažem s napisanim. Živim u Kruševcu, gde pokušavam isto što predlaže i autor pomenutog teksta. Običan sam građanin, inženjer u penziji. Nažalost, teško ide – mnogo je onih koji polome zasađeno. Pre nekoliko godina jedva sam spasla ogroman dud, već „zapis”, koji je pre 40 godina posadio moj otac Momčilo. A pročitala sam da je ovo sveto drvo. Još se oporavlja otkad su mu moćne mašine „urbanista” slomile grane prilikom proširivanja i asfaltiranja parking-prostora ispred naše zgrade. U njegovom raskošnom hladu i, za našu decu, neobičnim plodovima, uživaju i najmlađi, ali i mi odrasli. Moja sestra Dragana, kad bi dolazila u Kruševac, kupovala je sadnice badema, dunje, kruške. Neke od njih su

Ekonomija

26.07.2022 u 16:31

Jabuke iz Srbije stižu do Rusije i Afrike

Srbija je vodeća država na zapadnom Balkanu po obimu izvoza voća i broju izvoznih tržišta. Naša zemlja proizvede oko 1,5 miliona tona voća godišnje na oko 190.000 hektara zasada. Odličan primer rastućeg trenda proizvodnje voća su podaci o izvozu srpske jabuke i kruške. U 2021. izvoz jabuka i krušaka iznosio je 132,5 miliona dolara, što je 30 odsto više u odnosu na 2019. godinu, sa ukupnom proizvodnjom od 569.176 tona. O tome da li i u kojoj meri koristimo potencijal, šta to izdvaja naše voće u odnosu na zemlje u Evropi i kakav nas značajan međunarodni događaj očekuje početkom avgusta u Beogradu, za „Politiku” govori Julka Toskić, projektni menadžer asocijacije „Serbia Does Apples”. Koliko su ovi podaci poznati van Srbije i koliko smo konkurentni u svetu? U proteklih pet godina od

Pisma čitalaca

21.07.2022 u 12:53

Rodno drveće kraj puteva

Dok sam u ponedeljak, 18. jula, čitao „Politiku”, trgao me je iz penzionerskog dremeža napis o sadnji drveća po Beogradu. Setio sam se svog kraja, Timočke Krajine, gde sam završio srednju školu, a kasnije i radio u Zaječaru. Posao mi je bio terenski, jer sam inženjer za gradnju puteva. Bilo je to pre pedesetak godina, kada je na velikom broju puteva preko tucanika polagan asfaltni sloj. Na putu je sve ostajalo isto, samo je asfalt bio nov. Ostajale su i davno posađene voćke, uglavnom jabuke i orasi. Od mog Knjaževca, preko Zaječara, sve do Negotina, rasle su jabuke, stabala debelih i po tridesetak centimetara, a našao se tu i poneki kesten ili orah. Preduzeće je uredno prskalo jabuke, a kad plodovi sazre – eto radosti za okolne stanovnike. Oraha je bilo pored starog puta

Beograd

18.07.2022 u 19:12

Druže direktore, posadite voće

Rođeni na Dorćolu, oni šti su odavno zagazili u „treće doba” i stariji, imali su sreću da odrastaju u najstarijoj, mada ovih dana neprepoznatljivoj periferiji Beograda. Iako nadomak centra, pamti se da nije bilo avlije a da u njoj nije nicala i rađala neka voćka, a na radost malih apaša. Najslađa je bila šljiva kraj parohijskog doma crkvice Roždestva Presvete Bogorodice, Crkve Ružice, u jarku između Leopoldove i Zindan kapije. Pa, iako je prota tobož strogo prekorevao kad god bi nekog od mališana zatekao u razgranatoj krošnji, odavao ga je skriven, blagonakloni smešak. Zbog dece i bolećivog popa, ta usamljena šljiva nikada nije uspevala sasvim da sazri. Toga sam se setio proletos, kad su mi prepredeni nakupci na pijaci Vidikovac za kilogram malih i nakiselih jabučica zaiskali 200

Ekonomija

17.07.2022 u 13:20

Kupinari traže pomoć antimonopolske komisije

Član Upravnog odbora Udruženja proizvođača malina i kupina u Srbiji Zoran Stojanović pozvao je Komisiju za zaštitu konkurencije da ispita da li su otkupljivači kupina dogovorom, preko noći, oborili cenu tog voća sa 180-200 dinara na 120 po kilogramu ili će blokirati hladnjače i puteve. „Vlasnici hladnjača do juče su otkupljivali kupine po 180 do 200 dinara, a juče su svi odjednom oborili cenu na 120. Sumnjamo da su se dogovorili i tražimo od komisije da odmah ispita da li je napravljen monopolski dogovor”, rekao je Stojanović za Betu. Dodao je da će, ako državne institucije ništa ne učine, blokirati hladnjače i puteve. Naveo je da je po 180-200 dinara otkupljeno oko pet odsto roda kupine koji je uprkos suši prosečan, a kvalitet dobar. Otkupljivači kupina, prema njegovoj oceni, zajedničkim

Ekonomija

13.07.2022 u 20:29

Zašto je niska otkupna cena višnje

Dok malinari obaraju rekorde u zaradama proizvođači višnje u pojedinim krajevima Srbije već nekoliko sezona imaju problema zbog niske otkupne cene tog voća. Voćari iz prokupačkog kraja nedavno su najavili da odustaju od berbe, zbog cene od 35 dinara za kilogram, a kako je objavila agencija Beta voće će nuditi i besplatno da ne bi propadalo na drveću. Rekli su da i se berba uopšte ne isplati ove sezone jer berači uzimaju 25 dinara po kilogramu, kao i da će ovakva situacija naterati mnoge da prestanu da se bave proizvodnjom višanja. Poslednja kriza oko loših cena ovog voća bila je 2020. ali se i inače one ponavljaju ciklično, na nekoliko godina. Još tada su stizali apeli proizvođača s juga Srbije da otkupljivači za kilogram višanja nude svega 25 dinara. Hladnjačari su, prema svedočenju voćara,

Ekonomija

13.07.2022 u 20:13

Kajsija u Miokovcima i okolini dobro rodila, ali izvoz otežan

Kajsija je ove godine dobro rodila, ali je zbog novonastale situacije na svetskom tržištu izvoz ograničen, pre svega ka Rusiji iako ova roba nekako stiže i do te zemlje, rečeno je danas na Danima srpske kajsije u čačanskom selu Miokovci. Ova manifestacija održana je nakon dve godine pauze izazvane koronavirusom, ali ovaj put nešto drugačije nego u godinama pre pandemije. Naime, upriličeno je stručno predavanje na kom je govorio profesor Ivan Glišović sa Agronomskog fakulteta u Čačku, koji je najpre podsetio da su mrazovi 2020. i 2021. godine značajno umanjili prinose kajsije, a da ove godine kajsija rodila, ali da je i dalje problem to što se u ovom kraju, gde se nalazi čak 20 odsto proizvodnje srpske kajsije, oko 400 do 500 proizvođača teško udružuje. On navodi da ove

Ekonomija

04.07.2022 u 14:37

Misterija srpske poljoprivrede - sve je poskupelo a višnje jeftinije nego prošle godine

Vlasnik plantaže višanja u opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je danas da je 99 odsto roda tog voća prodato otkupljivačima po ceni od 40 dinara, što je za 10-15 dinara jeftinije nego prošle godine iako je mineralno đubrivo bilo dva-tri puta skuplje, a značajno su poskupeli i gorivo i zaštitna sredstva. „Višnja je prošle godine prodavana po ceni od 50 do 55 dinara po kilogramu, a ove godine po 40 dinara, a troškovi proizvodnje su daleko veći. Beremo višnju, ne da bi zaradili neki dinar, već da smanjimo gubitak. Ako je ne beremo izgubićemo 100 odsto uloženog, a ako je beremo, bar ćemo donekle umanjiti taj gubitak”, rekao je Stojanović koji je inženjer voćarstva i uzgaja višnje na 12 hektara, prenosi Beta. On je istakao da su neki proizvođači iz revolta sekli stabla sa rodom, a da

Srbija

25.06.2022 u 20:57

Otkupna cena višnje 40 dinara, voćari nezadovoljni

Prokuplje – Iako je bilo najave da će početna cena za otkup višnje biti 70 za prvu i 50 za drugu klasu, otkupljivači su samo dan ili dva po početku berbe ponudili cenu od 50 dinara, onda je snizili na 40 dinara i već ima najave da će narednih dana otkup pasti na 35 ili čak 30 dinara. Poljoprivrednici nisu zadovoljni cenom, smatraju je sramnom, međutim, većina i dalje bere svoje voćnjake iako veću korist od njihovog rada imaju čak i berači, koji uzimaju 20 dinara za ubrani kilogram. Voćari su se već navikli na „dugogodišnji scenario” otkupljivača u kome se pred berbu najavi nešto veća cena, a kada krene berba i kada je neophodno ubrati višnju za nekoliko dana jer brzo sazri i počinje da trune, otkup ovog nadaleko poznatog voća se potpuno obesmisli otkupnom cenom, koja ne podmiruje ni

Potrošač

08.06.2022 u 08:34

Voće puno pesticida pred potrošačima u Evropi

Za deset godina, koliko se govori o smanjenju upotrebe sredstava za zaštitu bilja, količine kontaminiranog voća i povrća porasle za 53 odsto Glosa: Najzagađenije voće su kupine – 51 odsto, breskve 45, jagode 38 i trešnje i kajsije po 35 procenata. Studija je pokazala da je jedna od dve trešnje kontaminirana ostacima pesticida koji se svrstavaju među najopasnije po zdravlje Već godinama, čim stigne sezona voća, s njom dođu i upozorenja o hemijskoj neispravnosti zbog velike upotrebe pesticida. I najnovije istraživanje Evropske mreže za pesticide (PAN) pokazalo je da ima razloga za brigu jer je količina kontaminiranog voća i povrća znatno porasla, i to čak za 53 odsto u odnosu na period od pre deset godina. Najzagađenije voće koje je kontrolisano su kupine – 51 odsto, breskve 45, jagode

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: voće

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће