Pola veka Univerziteta u Kragujevcu
Kragujevac – Univerzitet u Kragujevcu naslednik je najstarije visokoškolske ustanove u modernoj Srbiji, a sada kada slavi pola veka postojanja, teži da postane lider u inovativnim modelima obrazovanja.
U odgovoru na izazov kako veštačku inteligenciju uključiti u nastavu, a da ona ne ugrozi akademske standarde, Univerzitet u Kragujevcu nastoji da odgovor pronađe pre nego što ga nametnu okolnosti. U godini kada obeležava 50 godina postojanja, ova visokoškolska ustanova sve više pažnje usmerava ka novim tehnologijama, internacionalizaciji i prilagođavanju obrazovanja potrebama savremenog tržišta rada.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Vladimir Ranković smatra da je pitanje primene veštačke inteligencije već prestalo da bude stvar izbora.
„Mi ovde ne govorimo o tome da li ćemo koristiti veštačku inteligenciju, mi govorimo o tome da se alati veštačke inteligencije već uveliko koriste, ne samo na Zapadu već i u našoj privredi. Zato budući diplomci moraju biti osposobljeni da na pravi način koriste novu tehnologiju čija je upotreba već postala standard”, ističe prof. Ranković.
U okviru programa obeležavanja jubileja, organizovana je međunarodna naučna konferencija posvećena primenjenoj veštačkoj inteligenciji, kao i panel o njenoj upotrebi u obrazovanju i nauci. Na skupu su učestvovali domaći i strani istraživači koji su predstavili mogućnosti primene novih tehnologija u različitim oblastima, od medicine do industrije.
„Ne moramo da pratimo druge, ali ako želimo da budemo lideri u nečemu, onda moramo da pratimo najbolje svetske univerzitete i njihove modele”, smatra rektor Ranković.
Iako je Univerzitet u Kragujevcu formalno osnovan 1976. godine, njegovi koreni sežu do 1838. godine i osnivanja Liceja Kneževine Srbije u Kragujevcu, prve visokoškolske ustanove u modernoj Srbiji. Pola veka postojanja nije samo povod za osvrt na prošlost, već i prilika za planiranje naredne razvojne faze.
„Kada se prepoznaju potrebe u realnom sektoru, u realnom privrednom, odnosno javnom životu, univerzitet treba da odgovori na te potrebe osnivanjem fakulteta ili osnivanjem studijskih programa. Kao primere takvog pristupa navodi osnivanje Filološko-umetničkog fakulteta, Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, kao i Instituta za informacione tehnologije, koji je pre sedam godina postao najmlađi član Univerziteta u Kragujevcu”, objasnio je rektor Univerziteta.
Da su rezultati prepoznati i van Srbije, pokazuju i najnovija rangiranja. Prema listi „Global 2.000” Centra za svetsko rangiranje univerziteta (CWUR), Univerzitet u Kragujevcu nalazi se na 1.549. mestu među 21.291 rangiranom visokoškolskom ustanovom u svetu, što ga svrstava među 7,3 odsto najbolje plasiranih univerziteta. U odnosu na prošlu godinu napredovao je za 11 mesta, a u odnosu na 2024. za 35 pozicija.
„Možda nekome 1.549. mesto ne zvuči kao veliki uspeh, ali kada se zna da je u rangiranje uključeno više od 21.000 univerziteta, onda je jasno koliko je to dobar rezultat”, rekao je rektor i podsetio da je Univerzitet u Beogradu šest puta veći po broju studenata i profesora, ali da i kragujevački ostvaruje rezultate.
Međunarodna prepoznatljivost privlači studente iz inostranstva. Najveći broj njih trenutno studira na Fakultetu medicinskih nauka, pre svega studenti iz Indije, ali se studijski programi na engleskom jeziku realizuju i na Ekonomskom fakultetu, Fakultetu tehničkih nauka u Čačku, kao i na međunarodnom master programu biomedicinskog inženjerstva koji Univerzitet u Kragujevcu koordinira sa partnerima iz Grčke i Rumunije.
Pred početak druge polovine veka postojanja, na Univerzitetu u Kragujevcu uvereni su da će dalji razvoj zavisiti od sposobnosti da se prilagode novim okolnostima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
