Пола века Универзитета у Крагујевцу

Кра­гу­је­вац – Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу на­след­ник је нај­ста­ри­је ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве у мо­дер­ној Ср­би­ји, а са­да ка­да сла­ви по­ла ве­ка по­сто­ја­ња, те­жи да по­ста­не ли­дер у ино­ва­тив­ним мо­де­ли­ма обра­зо­ва­ња.

У од­го­во­ру на иза­зов ка­ко ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју укљу­чи­ти у на­ста­ву, а да она не угро­зи ака­дем­ске стан­дар­де, Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу на­сто­ји да од­го­вор про­на­ђе пре не­го што га на­мет­ну окол­но­сти. У го­ди­ни ка­да обе­ле­жа­ва 50 го­ди­на по­сто­ја­ња, ова ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва све ви­ше па­жње усме­ра­ва ка но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма, ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ји и при­ла­го­ђа­ва­њу обра­зо­ва­ња по­тре­ба­ма са­вре­ме­ног тр­жи­шта ра­да.

Рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу проф. др Вла­ди­мир Ран­ко­вић сма­тра да је пи­та­ње при­ме­не ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је већ пре­ста­ло да бу­де ствар из­бо­ра.

„Ми ов­де не го­во­ри­мо о то­ме да ли ће­мо ко­ри­сти­ти ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, ми го­во­ри­мо о то­ме да се ала­ти ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је већ уве­ли­ко ко­ри­сте, не са­мо на За­па­ду већ и у на­шој при­вре­ди. За­то бу­ду­ћи ди­плом­ци мо­ра­ју би­ти оспо­со­бље­ни да на пра­ви на­чин ко­ри­сте но­ву тех­но­ло­ги­ју чи­ја је упо­тре­ба већ по­ста­ла стан­дард”, ис­ти­че проф. Ран­ко­вић.

У окви­ру про­гра­ма обе­ле­жа­ва­ња ју­би­ле­ја, ор­га­ни­зо­ва­на је ме­ђу­на­род­на на­уч­на кон­фе­рен­ци­ја по­све­ће­на при­ме­ње­ној ве­штач­кој ин­те­ли­ген­ци­ји, као и па­нел о ње­ној упо­тре­би у обра­зо­ва­њу и на­у­ци. На ску­пу су уче­ство­ва­ли до­ма­ћи и стра­ни ис­тра­жи­ва­чи ко­ји су пред­ста­ви­ли мо­гућ­но­сти при­ме­не но­вих тех­но­ло­ги­ја у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма, од ме­ди­ци­не до ин­ду­стри­је.

„Не мо­ра­мо да пра­ти­мо дру­ге, али ако же­ли­мо да бу­де­мо ли­де­ри у не­че­му, он­да мо­ра­мо да пра­ти­мо нај­бо­ље свет­ске уни­вер­зи­те­те и њи­хо­ве мо­де­ле”, сма­тра рек­тор Ран­ко­вић.

Иако је Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу фор­мал­но осно­ван 1976. го­ди­не, ње­го­ви ко­ре­ни се­жу до 1838. го­ди­не и осни­ва­ња Ли­це­ја Кне­же­ви­не Ср­би­је у Кра­гу­јев­цу, пр­ве ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве у мо­дер­ној Ср­би­ји. По­ла ве­ка по­сто­ја­ња ни­је са­мо по­вод за осврт на про­шлост, већ и при­ли­ка за пла­ни­ра­ње на­ред­не раз­вој­не фа­зе.

„Ка­да се пре­по­зна­ју по­тре­бе у ре­ал­ном сек­то­ру, у ре­ал­ном при­вред­ном, од­но­сно јав­ном жи­во­ту, уни­вер­зи­тет тре­ба да од­го­во­ри на те по­тре­бе осни­ва­њем фа­кул­те­та или осни­ва­њем сту­диј­ских про­гра­ма. Као при­ме­ре та­квог при­сту­па на­во­ди осни­ва­ње Фи­ло­ло­шко-умет­нич­ког фа­кул­те­та, Фа­кул­те­та за хо­те­ли­јер­ство и ту­ри­зам у Вр­њач­кој Ба­њи, као и Ин­сти­ту­та за ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, ко­ји је пре се­дам го­ди­на по­стао нај­мла­ђи члан Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу”, об­ја­снио је рек­тор Уни­вер­зи­те­та.

Да су ре­зул­та­ти пре­по­зна­ти и ван Ср­би­је, по­ка­зу­ју и нај­но­ви­ја ран­ги­ра­ња. Пре­ма ли­сти „Гло­бал 2.000” Цен­тра за свет­ско ран­ги­ра­ње уни­вер­зи­те­та (CWUR), Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу на­ла­зи се на 1.549. ме­сту ме­ђу 21.291 ран­ги­ра­ном ви­со­ко­школ­ском уста­но­вом у све­ту, што га свр­ста­ва ме­ђу 7,3 од­сто нај­бо­ље пла­си­ра­них уни­вер­зи­те­та. У од­но­су на про­шлу го­ди­ну на­пре­до­вао је за 11 ме­ста, а у од­но­су на 2024. за 35 по­зи­ци­ја.

„Мо­жда не­ко­ме 1.549. ме­сто не зву­чи као ве­ли­ки успех, али ка­да се зна да је у ран­ги­ра­ње укљу­че­но ви­ше од 21.000 уни­вер­зи­те­та, он­да је ја­сно ко­ли­ко је то до­бар ре­зул­тат”, ре­као је рек­тор и под­се­тио да је Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду шест пу­та ве­ћи по бро­ју сту­де­на­та и про­фе­со­ра, али да и кра­гу­је­вач­ки оства­ру­је ре­зул­та­те.

Ме­ђу­на­род­на пре­по­зна­тљи­вост при­вла­чи сту­ден­те из ино­стран­ства. Нај­ве­ћи број њих тре­нут­но сту­ди­ра на Фа­кул­те­ту ме­ди­цин­ских на­у­ка, пре све­га сту­ден­ти из Ин­ди­је, али се сту­диј­ски про­гра­ми на ен­гле­ском је­зи­ку ре­а­ли­зу­ју и на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту, Фа­кул­те­ту тех­нич­ких на­у­ка у Чач­ку, као и на ме­ђу­на­род­ном ма­стер про­гра­му би­о­ме­ди­цин­ског ин­же­њер­ства ко­ји Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу ко­ор­ди­ни­ра са парт­не­ри­ма из Грч­ке и Ру­му­ни­је.

Пред по­че­так дру­ге по­ло­ви­не ве­ка по­сто­ја­ња, на Уни­вер­зи­те­ту у Кра­гу­јев­цу уве­ре­ни су да ће да­љи раз­вој за­ви­си­ти од спо­соб­но­сти да се при­ла­го­де но­вим окол­но­сти­ма.