Изазов савладавања моћног Дунава

Пула – Српски филм „Излет” Ненада Павловића, према сценарију Јована Поповића, насталом према истоименом роману сликара, писца и редитеља Миће Поповића, такмичи се у „Регионалном програму” 73. Пуле.

Пројекцији у Кино Вали на пулским Ђардинима присуствовали су главни глумац Стефан Вукић, монтажер Дејан Урошевић и наша талентована и већ прослављена директорка фотографије Бојана Андрић.

У разговору са публиком чуо се и дирљив коментар гледаоца који је изјавио да је „у филму препознао дух Миће Поповића”, као и да је лично присуствовао премијери Поповићевог филма „Човек из храстове шуме” у Арени на фестивалу 1964. године. У сусрету за „Политику” сниматељка Бојана Андрић је поделила своје искуство рада на „Излету” изјавивши да је сам рад био „чаробан, посебан” и да је када је филм изашао пред публику „заборавила на све тешкоће које су биле потребне да се превазиђу како бисмо успешно снимили овај црно-бели, поетични, медитативни и снолики филм о слободи”. Одговарајући на питање о највећем изазову током снимања „Излета” Андрићева је рекла:

– Највећи изазов било је савладавање моћног Дунава, јер је највећи део филма снимљен на шлепу и острву без иједног трага цивилизације. Ауторска, глумачка, техничка екипа и продукција су унели у снимање велику енергију за савладавање ових околности како бисмо могли да се фокусирамо на оне важне, креативне и значењске стране филма. „Излет” је филм великом Мићи Поповићу, а да бисмо извели ту посвету, било је потребно да свако од нас уплови у његов свет, његову епоху и заборави савремени израз, у чему сам ја изузетно уживала и захвална сам редитељу Ненаду Павловићу на овом позиву.

Иначе, „Излет” је већ трећи Бојанин дугометражни филм који се приказује у Пули о којем она каже: „Позициониран је на високој лествици мојих омиљених фестивала фокусираном на филмове које правимо ми и суседи у региону, филмове сличних прича које нас инспиришу, сличних продукционих услова и сензибилитета.” Андрићева је још нагласила да сваким својим доласком у Пулу одаје и „поштовање југословенским филмским ствараоцима, толико важним за наше филмско наслеђе, образовање, корене, утицаје” и да сваким доласком поздравља „седам освојених ’Арена’ највеће икада, Милене Дравић, надајући се да ће се наше кинематографије издићи на пиједестал који им и припада”.