Обнова најстаријег православног храма у Вршцу

Вршац – Лепота Саборне цркве Светог оца Николаја, нарочито њеног фронталног дела са торњем, тренутно је скривена испод скела, јер је у току опсежна реконструкција овог најстаријег православног храма у Вршцу и средишње цркве Банатске епархије. Хитна санација спроводи се због озбиљних оштећења изазваних „зубом времена”, а фокус је на обнови спољашњости и торња који је био у веома лошем стању.

Убрзана реконструкција је уследила јер су се са оронуле фасаде обрушавали симсови и орнаменти, а услед јаких ветрова падали и црепови са кровне конструкције, што је посебно угрожавало ученике оближње осмолетке „Вук Караџић”, који су до окончања минуле школске године користили порту као двориште.

Како наводе надлежни, план реконструкције предвиђа грађевинске и заштитне радове на торњу цркве, док се на остатку објекта спроводе чишћење и санација оштећених зидова, као и конзервација архитектонских детаља како би био очуван аутентичан изглед храма из 1785. године.

Процењена вредност радова је око 25 милиона, а део средстава у висини од четири милиона динара обезбеђен је од Републике, Покрајине и локалне самоуправе, као и кроз донације локалних привредника и стоваришта који су обезбедили део грађевинског материјала. Како је реч о значајним трошковима, који превазилазе могућности саме цркве, и пре, али и током радова, актуелан је јавни апел институцијама и грађанима за прикупљање прилога за обнову велелепног здања.

Осим прикупљања средстава, управа храма огласила је да је сваки вид подршке добродошао, па док трају грађевински радови, организују се и волонтерске акције, попут оне када је уклањана рђа са ограде око црквене порте.

Саборну цркву Светог оца Николаја у Вршцу, коју красе елементи неокласицизма и барока, држава штити као споменик културе од изузетног значаја, па историјат претходних обнова бележи неколико већих захвата на одржавању у првој деценији прошлог века и касније 1945. и 1968. године.

Пре две деценије црква је темељније реновирана, када је замењен кровни покривач, такође освежена фасада, обновљене електро-инсталације и уведено подно грејање, како би се регулисала температура и спречило кондензовање влаге на фрескама. Пре две године, заједничком акцијом локалне заједнице и удружења младих, освежени су зидови дворишта и делови фасаде школе који припадају црквеној порти.

Без обзира на текуће радове на спољашњости објекта, храм је и даље у редовној литургијској употреби, у ентеријеру у којем се налазе нека од најзначајнијих дела српског сликарства. Највеће драгоцености су иконостас и монументалне иконе које је насликао и цркви даровао чувени сликар Паја Јовановић током 1894. године. Иконе „Свети Никола спасава осуђенике” на јужном делу иконостаса и „Света мајка Ангелина” са супротне стране такође су под строгом заштитом, те су током актуелне реконструкције предузете посебне мере заштите, прекривањем и контролом влаге, како прашина и грађевински радови не би угрозили платна.

Поред зидног сликарства, ту је барокни иконостас, дело Павла Ђурковића из 1807. године, док је сводове осликао Симеон Јакшић. Испод пода храма налазе се крипте у којима су сахрањени скоро сви банатски епископи, што му даје додатни духовни и историјски значај, док се у ризници чувају старе богослужбене књиге, од којих неке датирају из 18. века, као и сребрни предмети и одежде велике вредности.